Далеки рођак омиљеног коктела Дел Боја, односно чувене *пиња-коладе*, смућкан од свега и свачега што се у том тренутку дало наћи У и ПО кући. Тешка и крајње либерално конципирана шитина од алкохолног напитка, настала као нуспојава немогућности да пре свега **купиш**, а онда на гајби и **поседујеш** СВЕ од 147 јебених састојака потребних за неки од дифолт-коктела, на пример Лонг Ајлендa, Текила Санрајзa, Блек Велветa, Каипирињe итд.

Углавном, честа појава на, ајдакажем, *журкама-седељкама* на којима је ту присутна вонаби-хипстерка у једном тренутку подригнула "Е, ае правимо неке коктеле!", а ви се, као љубазни и јаја пуних домаћин, испрсили да имате појма како се то ради. Оно што следи је најпре интерно а потом и виртуелно консултовање у вези изгледа и састава рендом из главе набачених коктела и коначни закључак да, од основних потрепштина на лагеру, у круцијалном моменту можете да располажете само са:

- ледом,
- оним чашама за мућкање (поклон од некога, сада обавијен велом паучине од честе употребе),
- половином флаше вискија,
- флајком водке (и то **оне** што је кум Бојша мешао у кади, ономад у викендици),
- гнојавим лимунима, комада 2 (ортак рек'о да је то исто што и "лимета"),
- бабиним домаћим соком од зове, комада 14,
- дволитром кока-коле, и
- паковањем сламчица у свим бојама и величинама.

Куповина додатних компоненти не спада у опције изводљиве у овом граду, веку и финансијском стању...ал' је зато ћалетова комода са "домаћим алкохолним програмом" извор егзалтираног облика новонастале инспирације, типа оне која је клепила *Милоша Црњанског* када је ономад дуванио неке дроге и потом написао песму "*Суматра*".

Елем, исход уме варирати од примерка до примерка, али је најбезболнији онај у којем у апроксимативној близини држите канту с мотком за патос. Тога, ваљда, има у свакој кући. Срдачан.