Nemaš više reči a ni živaca da bi izlagao svoje viđenje priče. Stao si jer znaš da ako nastaviš, da ćeš da umanjiš značaj svojih prethodnih tvrdnji. Što zbog nedostatka živaca da sipaš supu u probušen tanjir, što zbog uspeha u dokazivanju svojih tvrdnji. Tvoj intelekt je dokazao svoju nadmoć. Više nema te tvrdnje ili dokaza koji mogu da pobiju teoriju koju je tvoj mozak zauvek stavio na svoju policu za dalje korišćenje. Bilo bi uzaludno pokušavati obrisati tekst pre tačke.

Tvoja je tačka a njihov je zarez. Zarez kojima prave pauzu radi promišljanja daljeg poteza i promatranja mogućeg udarca kojima bi bar zatresli temelje tvoje teorije.

Jedino tvoja nesigurnost može da obriše tačku i time propusti njihovog trojanskog konja u tvoj um da razori utvđene teorije i znanja ali ako si već uspeo da staviš tačku u pravo vreme na kraju svoje tvrdnje, onda njihov trojanac nije ništa drugo do običnog povređenog magarca koji besomučno lupa kopitom pokušavajući da sruši tvrdo i žilavo drvo. Povređeni magarac može samo da nastavi da lupa dok ne polomi svoja kopita i padne na tlo gde kasnije umire zapomagajući i svojim raspadanjem pravi đubrivo koje pomaže drvetu da još više ojača i njegovom korenu da se još više razgrana i učvrsti svoj stav.
Jedno drvo može da nadživi mnogo magaraca. Što ih više nadživi to je otpornije na moguć udrac nerazumne životinje.
Tačka.