Četvrti i poslednji nastavak priče o Tarzaniji.
Tarzani postaju sve popularniji i popularniji u Srbiji. Sajt im je sve posećeniji a cifra od 100.000 fejzbuk fanova dosta govori. Mada nije sve baš tako sjajno. Počeli su da ih prozivaju da su se prodali (tekst reklama za Lav pivo), da su im prvi tekstovi bili dobri, i da su su sad sranje i mejnstrim. Naši junaci su uzdignutih glava nastavili dalje ne obazirući se na prozivke; ali tekstovi i pošalice su im i dalje ličili jedni na druge kao jaje jajetu. Redjaju se baneri, pada keš, sve je super i uz to su pozvani na Blogomaniju. Naši junaci oduševljeno nazdravljaju Somersbijem i zovu svoje keve da im saopšte radosnu vest, dok će u nekim od tekstova napisati da su zaklali prase, popili 5 litara vinjaka i jebali kurve. Kako naši junaci nisu vodjeni izrekom u dobru se ne ponesi u zlu se ne ponizi, oni rešavaju da se kurče na vukajliji otvarajući temu u kojoj će sebe nazivati lordovima pisanja, i pričati o tome kako idu na blogomaniju da jebu. Mislili su da će biti dočekani kao Nemci u Zagrebu, ali kurca baka večerala nailaze na žestoku osudu vujlijaša, što je i opravdano jer su počeli da transferišu. cela stvar dobija vrhunac kad se otkriva slika Frenkija Delevre, kao i njegov identitet. Nevina, nežna i uz to ciganjska faca, plus ime Daniel, razbili su sve predrasude o njemu kao trve fuckeru. Epilog: