Tekovine zapada
Пуно тога лепог нам је запад донео. Примерице, муницију са осиромашеним уранијумом од које већ полако умиремо. Донео нам је и прекрасан начин прехране где све мора да се екстра брзо скува. Некад ми је мајка кувала супу, сад тресем некакав канцерогени прах у воду. Али све то мање више. Најболније је на што нам деца починју под утецајем запада личити. О нашем предивном Балкану, земљи (некоћ) поштених сељака, примерице, пева Милан Станковић. Леп пример данашњег детета одраслог под утецајем запада. Од Милоша, Лазара и Ђорђета, ми спадосмо на то да нам младићи личе као моја тета Милица у најбољим годинама...
Komentari
Није крив запад. Као и са телевизијом, увек можеш да промениш програм. До тебе је.
Milan Stanković bi se rastužio na ovu definiciju, ali ko ga jebe. +
naravno, nije kriv zapad za to
Pišeš o posledicama, ne o uzrocima. I da, nije Đorđeta, već Đorđa. ;)
Palac gore, donekle se slažem, ali... Koliko je zaista zapad direktno kriv (ok, sem osirimašenog uranijuma, to nam definitivno nije bilo preko potrebno), a koliko, kao što su neki autori već napisali, smo sami krivi?
Uključiš MTV i vidiš neku personu (bilo mušku ili žensku) koja izgleda kao Crusty the Clown. I pomisliš (ako ti je psiha takva): "Vao, ovo je tako cool! Mama (tata) je l' mogu ja da se 'vako obučem?" A, mama i tata, polumrtvi od rintanja, psihički iscrpljeni od devedesetih, tranzicije i svega ostalog, tebi dozvole da od sebe napraviš "nešto" za šta ne postoji prava reč, jer nemaju ni atom snage da se raspravljaju sa tobom. I tako počinje haos.
A onda se svi sete da viču kako je zapad kriv. Ne, nije kriv. Nek prosečan mladi Amsterdamac slobodno duva u njegovom omiljenom kofi šopu, nek vodi ljubav sa devojkom i njenim dečkom, nek se jebavaju u parkovima (samo da nema male dece u blizini) - može im se, takav je zakon kod njih. Neka je parada ljubavi Berlinu maksimalno posećena čak i kada pada kiša, neka svi izgledaju kao vanzemaljci, takvo je njihovo društvo - liberalno.
Ono što je dobro za druge nije automatski dobro za nas. I obratno. To je to. Mi prihvatamo sve sa zapada što vidimo na malim ekranima. Zašto ne usvojimo to da se civilizovanije ponašamo? Zašto ne prihvatimo da ne budemo onakvi kakvim nas pretstavljaju? Zašto smo postali ono što su želeli da budemo?
Supe iz kesice su i ranije postojale. Gotova jela takođe. I sve je to korisno. I ta jela nisu štetna ako ne preteruješ sa njihovim konzumiranjem.
I najbitnije, koliko ljudi koji kritikuju zapad je taj isti zapad videlo? Koliko njih je izašlo iz ove zemlje, a da to nije 5 dana maturske ekskurzije u Budimpešti ili letovanje u Grčkoj (dobro, Grčka nije zapad)?
Zapad nije zapad sa TV-a. Zapad je daleko od idealnog raja, zemlje dembelije, savršenstva nad savršenstvima. Zapad je samo uređeniji haos, sa boljim socojalnim programom (Kanada), normalnijim cenama (Nemačka) i boljim klubskim fudbalom (država po želji).
U omrženom SAD-u, svako ko može da ode (čitaj - ima dovoljno kinte da one) i sa malo jačim znanjem 'ladno može da živi lepše, bolje i normalnije od samo jednog posla, za razliku od tri četvrtine lenjih amera.
Lako je tražiti krivca. Teško je naći rešenje. Treba početi od sebe, od promene svojih navika, načina života i poimanja sveta u kome se nalazimo.