Teško mu da živi
Ma....
Usporen... tip... namrtvo...
On se vuče kao pometina.
Kad ulazi kroz vrata svaki put ih zakači, ne zbog građe već zbog toga što mu je teško da pomjeri rame.
Đonovi od patika mu se istanje nakon dva dana zato što je, jelte, teško odvojiti noge od patosa.
Kada pruža ruku, podigne je do pola i pusti da druga osoba odradi posao rukovanja.
Njemu je sve do Kosova ravno, nema nekih problema, a i da ima, polako...
Nakon obraćanja njemu, treba sačekati par sekundi da bi se sve to procesuiralo i da bi se nakanio da odgovori, ako uopšte odgovori.
A: Oooooo evo ga Mareeeeeee, đe si breeeeeeeeeeeeee!!!
B: E...
A: Viđi ga... Teško mu da živi... A pruži ruku, mrcino jedna.
