Tihi Don
Ruski klasik koji je napisao M. Šolohov.
Svi trube kako je to remek-delo i statusni must-have simbol svakog intelekutalca, ali samo se najodvažniji (čitaj: najneoprezniji ili oni skloni samoubilačkim idejama) usude da priznaju kako im je to bilo jedno od najdosadnijih iskustava u životu. Onda oni intelektualni prevrću očima i brišu vas sa spiska društveno poželjnih osoba.
Da se razumemo, niko ne poriče kvalitet kvalitet pomenutih dela - svaka reč je savršeno odabrana, ali....ali.... ali sve je to tako nepodnošljivo dosadno i čovek ne može da se ne zapita: "Čemu sve to?"
Don teče i teče, a pažnja beži jer nema šta da je prikuje. Onda preskočite nekoliko stotina strana, kad ono... isto.
Komentari
Мени се та књига није ни мало допала.
nja...
Nemam pojma, ja sam ga relativno brzo procitao (koliko se knjiga tog obima moze citati brzo jbg), i nije mi bas bilo dosadno... Ali znao sam od pocetka o cemu se radi i interesovalo me je to, mozda zato... I ne mogu reci da je losa, meni.
Lupas gluposti
brišite ovo, jebote