(јутро после изласка, мамураш, палиш комп, искаче порука)

-Слатка госпођице Слађана, синоћ сте мени послали поруку, вероватно грешком. Елем, нисам платио рачун па нисам могао да вам одговорим, у случају да сте неким случајем стварно и хтели мени исту да пошаљете.
У сваком случају, ја мислим да је то судбина.
Срдачан поздрав из Мраморка, Дарко Цвијановић ;)
-О.о Мислим да си погрешио нешто....
-Нисам : „Бићу у граду са другарицама још сат времена, где си ти?“
-Ок, грешка, користим стари телефон, прсао је скроз, мада не знам одакле ми твој број, сори, неће се поновити, поз.
-Хехехе, ја ти кажем судбина ;)
-Верујем у карму, а ништа лоше нисам урадила да ме судбина споји са тобом ...
-Е ово је било ниско ;) Али желим да ти ставим к' знању да и даље одвојим време за тебе ;)
-Срце ми је пуно, оплоди ме Дарко, желим твоје дете!
-Хе хе хе, немој одмах све карте на сто ;)
-Не, озбиљно, жеља ми је да имам дете, ружно и глупо, помало ретардирано, а пошто немам генетских предиспозиција желим да ме ставиш у благословено стање ....
-Јебига, ружно дете може да се пролепша, штета је што си ти неписмена као и раније ;)
-Како си ме спустио :( одох да се убијем, не заслужујем да живим више, авај!
-Само желим да ти покажем да експлицитна вређања којима си ти склона не да немају никаквог ефекта него су и смешна. Реално, ружан сам, глуп, шта је следеће, гурнућеш ме са клацкалице и срушити кулу од песка, хахахахаха!
-Размишљала сам о томе, али бојим се да ћеш се жалити мами ....