Umberto Eko
Ортак који се претерано губи у причи. Као што је скакање са теме на тему и хватање разбацаних Умбертових мисли, саставни део његових књига, тако је притисак на логички део мозга, који при том моли за милост, саставни део конверзације са оваквим људима. Док ви будете покушавали да сконтате о чему такав ортак прича, он ће, врло вероватно, прејебати и Кулина Бана и стићи још даље.
-И тако ти ја брате, уплатим тикет и седнем да гледам текме. Контам, убадам гарант, отворио неки вопс, кад оно...
-Стани брате, фон... ...Ај' настави, кад оно... Шта?
-Ма брате, по 2-3 кашике додатака ставе у оном киоску. Оном преко пута Мека. Оне велике, брате.
-Ало, Умберто! Какав киоск, где се губиш? Тикет, клаџа...
-А, да... Клаџа... Шта брате клаџа?
-Ма дувај га!
Komentari
Браво! :)
E jebo mu ja mater, naš'o sam da ga čitam u sred ispitnog roka!
Dobar je, ali dok ga pohvatam posle celodnevnog učenja popizdim!Али и даље стоји да је геније. Колико год да се губи, толико га и даље обожавам. :)
ja poceh 'ime ruze' prije godinu-dvije, pa se smorih nesto, ali svi ga hvale, moracu ga opet dovatit nedje.
Ime ruže me je meni super. Nećeš se pokajati ako pročitaš.
i Fukoovo klatno je dobro, ali je gomila stvari ostavljena na francuskom, latinskom i italijanskom, pa me tu iznervirao prevodilac
Eh taj Eko... Potrebni su celicni zivci za takve. :)