Unutrašnji monolog
Najdostojanstveniji trenutak u životu jednog stripskog superheroja, antiheroja i film-noar detektiva. Toliko dobro zvuči u njihovoj glavi, da čovek prosto svrši od oduševljenja, pa makar opisivali najgluplju moguću situaciju...
"Vonj čokolade i krofni je visio u vazduhu, kao čovek na vešalima. Naručio sam sladoled od devojke u fluorescentno beloj uniformi. Bila je kao medicinska sestra. Njen osmeh je bio kao velika porcija vrućih palačinki.
Kada sam dobio svoju narudžbinu, dve crvene trešnje su zurile u mene, kao oči poluraspadnutog leša.
Nalik hiljadu jorgovana sa ukusom vanile, pakao se zamrznuo u mojoj glavi.
Zabolela me glava."
Inače, čovek je samo ušao u poslastičarnicu, naručio sladoled i malo se zaneo kad ga je okusio.
Komentari
Хаха, је л' си ти можда скоро гледао Sin City? : ) +
Nažalost, nisam gledao uopšte, samo jedan deo, kraj one priče sa ljudožderom i pola one sledeće, sa Klajvom Ovenom i Gradom Prostitutki :D
Mene ovo podseća na stare niskobudžetne francuske filmove.
Francuzi su inače, što se kinematografije tiče, morbidan narod.Ali ja baš volim njihovu kinematografiju :(.
Jesi gledala Alfavil?Gledala sam.
Kao što rekoh, morbidno.- e
da ne čuješ neke glasove :)?
+ - M
+ Pocni da pises lirske horore, izmisli novi zanr, ako se obogatis, meni 10posto!
Dalijevski opis, tako je on slikan + ko vrata i ne zaboravi da me potrazis da mi das 10postn
;-)