Na konkursu radova urbanisti biraju najbolje rešenje za park koji treba da spaja dve veoma važne i prometne ulice.

Rad 1

Urbanista 1: Kolega, pogledajte ovaj. Mislim da je ovaj deo sa dečijim igralištem odličan.
Urbanista2: Tako je, ali nekako mi nije to to…
Urbanista3: Hm, da…ove staze…previše su prave….
Urb 1 i 2: Da, da, kolega, potpuno ste u pravu.

Rad 2:

U1: Šta mislite o ovom?
U2: Nikad nisam video bolje rešenje za penzionere!
U3: Konačno neko i njih da se seti. Nego…ne čini li vam se…
U1 i 2: Da, da, staze su nekako prave…

Rad 3:

U3: Odlično! Pogledajte samo kako je ovaj kafić odlično postavljen, tik uz igralište!
U1: Da! Roditelji će uživati da uz kaficu nadgledaju svoju decu!
U2: A ni penzioneri nisu zapostavljeni. Odlično.
U3: Samo kad bi staze bile malo…dinamičnije.
U 1 i 2: Jebiga…

Rad 397:

U2: Na ovom radu ne vidim ništa posebno, ali…ne mogu da odvojim pogled s njega…
U3: Kolega, pa ovo je kao scenografija za film Lavirint! Biće odlično da ljudi, prolazeći ovim parkom, budu asocirani na jedno divno delo iz domaće filmske baštine!
U1: (drži rad nemo, i počinje da šmrca) Ovo…ovo je predivno….šmrc…neodoljivo me podseća na stazu za Pakmena….ovaj rad vratio me je u detinjstvo…Deca će trčati ovim stazama u potrazi za roditeljima! Biće tako živahno!
U 2 : Kolege…mislim da smo odlučili.