"Улазим у мали кафић са пријатељем и наручујем. Док се приближавамо нашем столу, улази двоје људи и поручује: "Пет кафа, молим вас. Две за нас и три условне". Плате поруџбину, узму две кафе и оду. Питам мог пријатеља: "Шта су то "условне кафе"? Следећа поруџбина је била седам кафа, три за три правника и четири условне". Док се ја још увек се питам шта је то "условна" кафа, уживам у сунчаном времену и лепом погледу на трг, у кафић улази човек одевен у запуштену одећу - изгледа као просјак, и љубазно пита: "Да ли имате условну кафу?“ Једноставно је - људи плаћају унапред кафу за некога ко не може да приушти себи топао напитак. Традиција са условном кафом почела у Напуљу, али се проширила широм света. На неким местима на овакав начин можете наручити не само кафу, већ и сендвич или цео оброк. "