Пример је, благо речено, нелагодност коју осетиш кад чујеш овај назив (ако си гледао/ла филм).

(Услед недостатка финансијских средстава, као и избегавања шаблона, пример ће вам препричати Драган Николић који за потребе неког изопаченог хумора седи у аристократској столици, пије Гранд кафу и окружен је полицама пуним књига са кожним корицама, али без јасно назначених наслова.)

Драган Николић: Марко шета улицом и случајно налеће на Веру. Марко који до тада није добро познавао Веру, али је чуо да је зову Вариола, пита Веру зашто је тако зову и да није због тога што је прележала неке богиње. Вера одговара Марку да то није разлог, већ да је прави разлог то што она конзумира огромне количине марихуане, те су јој пријатељи прикладно и врло шаљиво наденули надимак Вариола.
Хе, хе.
Е сад, ја не знам ко ми је увалио овај сценарио на слепо и помислио да би било интересантно зезати старог Гагија, али Гаги је стровалио две таблете Потенцијала у Гранд кафу и кренуће од плођења овог камермана што се смешка, закључно са Миленом која чека у бекстејџу.