Svojevrstan paradoks: od kad je počelo na sav glas da se priča o velikoj Srbiji to nam je država postajala sve manja i manja.

Jedna plemenita ideja, o životu svih Srba u jednoj (svojoj) državi... Kasnije omalovažavana od strane raznih nevladinih i vladinih organizacija... tako da je danas normalno govoriti o Velikoj albaniji, ali sam pomen Velike Srbije izaziva negodovanje, mučninu, gađenje, padanje u komu, i deportacija u Hag!

По селектору немачке фудбалске репрезентације Јоакиму Леву, то је држава која постоји, није фиктивна и заузима просторе данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.
У њој су три конститутивна народа, Срби, Босанци и Хрвати. По Левовим наводима, држава је тако уређена да се све што је створено заједнички дели на три дела.
Тако се може десит да фудбалска репрезентације те државе носи назив "Репрезентација Србије", а да се игра на Босанској половини и да у њој играју Хрвати.

Svetska velesila, koja će se prostirati od Tokija do Milvokija nakon pada Evropske Unije i SAD-a.

Trijumf mašte nad inteligencijom.

Rečima naših predaka :
"Kad je Srbija bila mala, njom su hodali veliki ljudi, a kad je bila malo veća odmah su se pojavile p****..."

Moja zemlja jeste mala, ali pravimo gluposti za svetske rekorde.

Stranački list u kome saznajemo da samo jedan čovek na svetu može imati titulu dr. Valjda da bi i najgluplji čitalac shvatio ko je tu zapravo pozitivac, a ko izrod ljudski koga ni sunce ne treba da ogreje.

Funkcija čiji limes teži nuli.

Регион који обухвата свако место где је људска нога икада крочила, од Триглава до Токија преко Милвокија а и шире. Речју, познатиуниверзум. Или, познати универзум, ако се користе две речи. Позната велика народна умотворина каже да је Велика Србија толико велика да, ако стојите на једном њеном крају, можете да видите себе како неко стоји на другом крају. А кад је на једном крају ове велике земље дан, на другом крају је исто дан, али нерадни.
Где год је виљушка у употреби, верује се да би то подручје могло вући порекло од Великих Срба.
У Великој Србији и језик је велики. Креће од Вука Караџића преко Зубиног потока па до неба и све то као што је написано јер се на овом великом језику не размишља и то се сматра за главни недостатак. Простија верзија овог Великог језика је у службеној употреби у Србији и тамо га називају Српским језиком али се Европска комисија не слаже са идејом да постоји Србија па се и сам језик често доводи у питање.
У Великој Србији у употреби је ово писмо и сваки његов облик али само је једно писмо омиљено и прихваћено од њених Великих Срба и то се зна.
Култура је велика и ненадмашна па се често мисли да је нема јер остале земље често нису усклађене и прилагођене њеном поимању исте. Чачкање носа је омиљена кулутра у Великој Србији.

država koja postoji samo još u narodnim pesmama.