Vino točim, a vino ne pijem
Malo kabastiji i pesničko slikovit način kojim nam Miroslav Ilić saopštava da pije špricer.
To, ili radi za šankom, a nije ljubitelj vina.
Vino točim a vino ne pijem
... što reče gavran iz Mrčajevaca. A gavran naprosto odbija da umre, živi po 200 godina majku mu, valjda on zna što god o tome! Apsolut ljubavnog jada, muke srazmerne Sizifovoj problematici i patnji. Uzaludnost osećanja i emotivno pražnjenje do granica beskonačnosti. Odbijanje svakog vida pomoći, gorepomenutog vina i ostalih hranjivih supstanci. Stanje postojanja ravno amebi i učahurenoj gusenici.
- Gde ti je brat?
- Eno ga tuguje za onom svojoj pičkom. Spava po ceo dan i tiho jeca, misli da ne čujem.
- Još to traje? Au!
- Odbija da jede i pije. Jebeš budalu.
- Baš. Jebi ga, nasankala ga mala pravo.
- Znači, znaš priču?
- Kako da ne. Prava fuksa koliko čujem.
- NE DIRAJTE JE, ONA JE FINA I DOBRA!
- Beži tebra, evo nosi nož!