Nedelju dana pred predsedničke izbore, upoznao sam neku devojku koja je član SNS-a. Lepa devojka. Nabavio sam broj ali nisam hteo ništa da pokušavam jer je tad bila predizborna kampanja i hteo sam da sačekam da bih znao dal' cu da je tešim il' da joj čestitam (u zavisnosti ko pobedi). Nisam mnogo nade ulagao u Tomu ali pobedi on ni kriv ni dužan, tako da sam ipak odlučio da se ubacim u neku konverzaciju:
- čestitam na pobedi, moram da priznam da sam iznenađen.
- Hvala, nadam se da si i ti učestvovao u pobedi?
- Naravno, ja sam glasao, a ubedio sam još nekoliko komšija da krenu samnom. (lažem kao zmaj)
- Sjajno, važno je da smo ih pobedili u ukupnom skoru.
- (pošto vidim da je politika glavna tema, prelazim na stvar) Pa mogla bi da častiš za ovu pobedu?
- Naravno, baš mi je drago da smo pobedili. Bla bla bla bla bla... (bla bla - nešto o politici što nisam baš najbolje razumeo)

Posle toga sam još nekoliko puta pokušao da okrenem stvari na svoju vodenicu ali ona bi ponovo počela o politici i o stranci tako da sam odustao i shvatio da bi nju pre smuvao Toma (u ovom slučaju - moja virtuelna konkurencija) nego ja.