Vojničke priče
Uglavnom se pričaju ljudima koji nisu služili vojsku jer oni ne znaju kako sve tamo funkcioniše pa samim tim pripovedač može da izmišlja i laže bez rizika da u toj laži bude otkriven.
Takođe se pričaju u društvu kada se tu nađe neki junak koji je svoj dug državi odužio civilnim služenjem vojnog roka kod koga takodje postoje velike šanse da poveruje u te bajke.
Da budem iskren i ja pričam priče iz vojske ali one realne, manje zanimljive.
-E moj ti, vojska je škola života! Ti koji si u staračkom domu služio nikad nećeš znati kako je to kad na minus 368 stepeni daješ mrtvu stražu na karauli ''Crnokosa baba''
365 dana služenja vojske a 789 dana straže. A da ne pričam da sam dužio mitraljez sa 8000 metaka, zolju, 36 ručnih bombi kao i tenk t-34 iz drugog svetskog rata ali modifikovan i unapređen. Otišao sam u vojsku sa 195 kilograma a vratio sam se lakši za 296 kilograma pa ti vidi...
-Hajde bre Rambo ne seri, meni je vojni rok protekao u obuci, održavanju i čišćenju kruga. Imao sam dve straže po 7 dana, nekoliko bojevih gađanja i to je to. Lepo druženje, upoznao sam dosta različitih ljudi, od nepismenih do doktora. I dan danas se čujemo i ponekad vidimo. Dopala mi se ta jednakost koja tamo vlada, tamo smo svi vojnici bez obzira na obrazovanje, rasu ili veru. I zato ćuti, nemoj da lažeš više.
Komentari
vojska od debila pravi ljude+++
kosmopolitavojska od debila pravi ljude+++
Urbana legenda.
eee, demigod, pa gde si ti....
Tu sam, čekam da mi mama spremi večeru.
Tačinje, da me pozove na večeru, imamo banket neki.
tek sad? da nije kasno za večeru...
To je kasni banket.
prijatno.
Havla, izvolte.
:) :) :)