Vukajlijaš
Nadobudni magarac, koji misli da je svojom duhovitošću i originalnošću bogu do muda dosegao.
U autobusu. Lik A seda do lika B. Spontano se započinje razgovor, prežvakavaju se stoput ispričane priče. Ustanovivši da je vreme grozno i sunce prejako, da je politički vrh Srbije najkorumpiraniji u Evropi, da Sašu Popovića treba ubiti, da je Pink i Veliki Brat sranje, diskutanti prilaze temama o poročnosti današnje mladeži, koje su i sami deo.
- Pušim, čoveče, dve pakle dnevno, moraću da smanjim.
- Ja sam ostavio, ali sam se ugojio kao prasac. Duvam samo travu sad.
- A ja gandžu nikad, samo alkohol. Gandža me nekako spusti, ubedači, isparanoiše.
- Ma sve je bolje nego da blejiš pred TV-om.
- Hahaha, da da, brate, totalno si u pravu, TV je otrov, brate.
- Jeste. TV i fejs upropastiše sve živo.
- Ma, fejs je užas. Ja ću morati da ugasim to, mnogo vremena tako trošim.
- Ja to nikad nisam ni otvarao.
- Zezaš???
- Ne, brate. Na Vuki se ja zezam.
- Gde???
- Vuka, brate. Vukajlija.
- Šta, ti si tu član?
- Da, autor, brate. Ktitor. Pročitaj moje defk....
- More mrš, mamicu ti jebem!
- Molim???
- Mrš, pička ti materina. Mrš!!!
