To čuješ pre no što te pristojni ratar upuca pištoljom, ako te nađe u svojoj bašti
- Či Vi luk jedete, gospodine?
- Ne pucajte, čika ratare, molim Vas.
- PAM PAM PAM!!!
- Umirem.
Rečnik / autori
'
'
na Vukajliji od novembar 2007.viđen 19. avg 2023.
53 definicije1 odabrana2.498 poena
Isuriti donju usnu prislonivši na nju šolju u kojoj se nalazi voda temperature oko 50 stepeni celzijusa, koja je prethodno prošla kroz samelj osušene plemenite biljke (nane, kamilice, šipurka), ili se u njoj nalazila filter kesica pomenutih trava.
Polako je naginjati ne bi li vam tekućina ušla u usta i laganim pokretima grlnog mehanizma gutati.
To je trenutak kada moje svakodnevno ludilo dostigne blistavi vrhunac, zbog svih prazničnih popusta i nametljivih reklama sa radija, zbog pijanih deda mrazeva i odvratne dece sa petardama, zbog njihovih glupih i splačinastih roditelja, zbog cele te izveštačene i naduvane pompe, trenutak kada mi odjednom pukne penis, pa izađem na ulicu i počnem da koljem.
Ili se jednostavno napijem i legnem da spavam.
Upotpunjavanje duhovne praznine i intelektualnih rupčaga materijalnim i površno estetskim, najčešće upražnjavano u krugovima naših (a i belosvetskih) poluintelektualaca.
Kako se siromašni kompleksaš slikava pred tuđim opakim automobilima, kako se sponzorušica fotka u iznajmljenom perju, kako najveći šljam i fukara veruje da je postao deo elite samo time što joj se u jednom trenutku fizički približio — tako i poluintelektualac fotografisan pred policom knjiga, okružen mislima i idejama velikih mislilaca, prisvaja te misli kao originalo svoje, stoji i šepuri se pred njima kao paun ispred raznobojnog repa i čeka. Čeka da mu se dive, čeka da glasaju za njega, čeka da ga pozovu na gostovanje u tv diskusiju, čeka da ga pozovu da gostuje kao predavač na univerzitetu, čeka da mu zatraže savet i da na njega da svoje stručno mišljenje, čeka da mu popuše i da se jebu s njim.
Najveći broj kurčeva sadržan po jedinici pičke.
Sve popularnija igra među vojvođanskom decom.
Duhovit i vickast način da kažete jesam.
- Komšo, jesi li se ti israo po mojim novim lakovanim cipelama?
- Nisam (osmeh od uha do uha)
Nadobudni magarac, koji misli da je svojom duhovitošću i originalnošću bogu do muda dosegao.
U autobusu. Lik A seda do lika B. Spontano se započinje razgovor, prežvakavaju se stoput ispričane priče. Ustanovivši da je vreme grozno i sunce prejako, da je politički vrh Srbije najkorumpiraniji u Evropi, da Sašu Popovića treba ubiti, da je Pink i Veliki Brat sranje, diskutanti prilaze temama o poročnosti današnje mladeži, koje su i sami deo.
- Pušim, čoveče, dve pakle dnevno, moraću da smanjim.
- Ja sam ostavio, ali sam se ugojio kao prasac. Duvam samo travu sad.
- A ja gandžu nikad, samo alkohol. Gandža me nekako spusti, ubedači, isparanoiše.
- Ma sve je bolje nego da blejiš pred TV-om.
- Hahaha, da da, brate, totalno si u pravu, TV je otrov, brate.
- Jeste. TV i fejs upropastiše sve živo.
- Ma, fejs je užas. Ja ću morati da ugasim to, mnogo vremena tako trošim.
- Ja to nikad nisam ni otvarao.
- Zezaš???
- Ne, brate. Na Vuki se ja zezam.
- Gde???
- Vuka, brate. Vukajlija.
- Šta, ti si tu član?
- Da, autor, brate. Ktitor. Pročitaj moje defk....
- More mrš, mamicu ti jebem!
- Molim???
- Mrš, pička ti materina. Mrš!!!
Glavni uzročnik tuge i uzdaha iz grudi otetih, glavni vinovnik neizrecive usamljenosti, jecaja u mekoći jastuka ugušenih i suza nebrojano mnogo devojaka, što u samoći venu.
- Apostrofe, zašto ne izađeš malo, znaš koliko cura sada uzdiše u samoći i čežnji?
- Neću, čitam Dostojevskog.
Kada želiš celome svetu da pljuneš u lice, a nemaš snage to da uradiš ni najbednijem prolazniku.
Fotografija
- Šulo, si videla onu Gocinu fotku?
- Šta Stano?
- Fotku, fotku... Gocinu?
- Šta ti je bre to fotka?
- Hihihi Šulo, što si ti zastarela, hihihihi!
- Ne zezaj me Stano, šta ti je bre to fotka?
- Fotografija bre, luda Šulo.
- Idi, more, begaj.
- Pa to sad moderno tako da se kaže.
- Jes, mojega Stojana krivak!
- Žimi ti! Majku da si nemam.
- A kako se kaže onda fotograf? Fotkajlo da nije?
- Hihihi, baš si bre šuntava.
- Ma begaj tamo.
Prekomerenost u svakoj logodedaliji, gde orator (koji je u causa finalis persona hipernoičnog stanja) multifararno ilustruje svoje konkluzije došavši do njih deduktivnim metodama per se, pritom se rasplinjujući u visokom stupnju i na taj način prikazujući svoje kognitivne kapacitete u punom sjaju, bez straha od zalaženja u opasne zone logodijareje, a samim tim profanacije svojih fokalnih ideja, dapače abolacije ili vulgarizacije istih, što bi lakomim kritičarima sklonim farisejizmu dalo za pravo da ga nazovu epigonom.