Živ
Придјев који се користе, у одређеном контексту, уз све именице, било да оне означавају нешто живо, било неживо. Често у разговору парадоксално звучи.
- Изнајмио сам хиљадити дио Хари Потера у видеотеци, једва чекам да гледамо!
- Поред живог интернета, ти изнајмљујеш филмове?
----------------------------------------------------------------------------
- Уф, ала сам се најео сад послије града, ништа боље од пљеске!
- Поред живог прасета кући, ти једеш пљескавице?!
- Па, није баш да је живо..
----------------------------------------------------------------------------
- Ма, не бирам ти ја нешто што се тиче музике, слушам све живо..
- Их, а овај Томо, Тоше, Џим, Курт..
Živ
Цео.
- Џено, ајде се заменимо с кревети, ја да пређем код теб да спавам.
- Што, батице?
- Моји је жив изакан, сам што се нераспадне...
Živ
Služi za naglašavanje suštine nekog pojma. Često se odnosi i na negativne pojmove.
Ono što on sluša, to ti je bolest živa.
Moja profesorica engleskog je živi smor
Živ
Niskobudžetna negacija. Izgovara se uz -.- facu, krajičkom usne i kroz stisnute zube. U prenesnom značenju - neću, mrš, slušaj ovoga i slično.
Ajde ustani da mi doneseš vode?
Živ. Idi sam.
