Smeješ se kad i oni,tužan si kad i oni,oblačiš se kao i oni.Polako ali sigurno uklapaš se u moderno društvo.Nemaš svoje mišljenje,nemaš svoj stav,nemaš ništa svoje osim bednih materijalnih stvari i beskorisne telesine i ispranog mozga.Pokušavaš da se otrgneš,da budeš drugačiji ali bez uspeha.Postaješ robot još jedna nus pojava mediokriteta,još jedna silueta.Rekli su ti da moraš da završiš fakultet,da nadjes posao stvoriš porodicu.Zašto?Zato što su oni tako rekli i to tako mora biti.Slušaš ih vec dve tri hiljade godina i verno izvrašavaš njihova naredjenja.Ti si krivac za ovo sto nam se danas dešava i za ono što nam se dešavalo.Samo ti moj dragi prijatelju.Onda na trenutak setiš se da nekada ne tako davno bio si srećan,radio si sta si hteo nikog nisi slušao.I kao što rekoše u tamo nekom davno snimljenom filmu : ti nisi tvoj posao,ti nisi koliko novaca imaš u banci,nisi auto koji voziš,nisi sadržaj svog novcanika,ti nisi tvoj jebeni khakis,ti si sve što peva,pleše sranje ovog sveta.Uživajte u svojim isplaniranim životima dragi prijatelji.