Zlatokosa se pogledala u ogledalo.
-Jao kakva mi je kosa, ova veštica mi ne daje da izadjem ni kod frizera. A tek manikir! Znam! Maskiraću se i proći pored nje neopaženo. Ah, evo neke crvene kape. Slaže mi se sa nijansom karmina za usne. Joj, nema mi tašne. Poslužiće ova korpa. Šta li je ovo unutra? Kolači... e, jebi ga, a ja na dijeti.
Na putu do frizera nailazi na zapuštenu kuću. Ulazi unutra i na stolu zatiče 3 činijice sa kašom.
Z:Baba! Gde si bre baba? Aj daj neku normalnu kašu, ovo sve neki bućkuriš, jedna vrela, druga ladna...
Baka:Evo ide, ne deri se!
Z:Au bako... A zašto su ti tako velike oči? A uši? A usta?
B:Jedi kašu dok nisu došli medvedi. Posle na spavanje. Idi odma u treći krevet, ova dva su bezveze.
Dolaze medvedi, a za njima i vuk.
-Neko nam je pojeo kašu! I spava nam u krevetu! Kakav je to način. Ove današnje plavuše nikako da ukapiraju da ovo nije motel. Svaki dan dodje bar po jedna. A i onaj frizer, baš je morao da otvori salon na kraju šume. Mama, vidi, donela nam je kolače! Wow! Ajmo na piknik. Vuče, eno ti neka riba u krevetu, a i baka se mota tu negde. Znaš scenario. Mi odosmo na izlet...
Zlatokosa se budi, ugleda vezanu baku, raskomadanog vuka i drvoseču. Zaljubi se u drvoseču na prvi pogled, a i on u nju, iako nije voleo plavuše. Živeli su srećno sve dok je Zlatokosa bila na dopu, imala loš manikir i procvetale krajeve.