Igrica ironija. Svoj tok igre i tok svog razvoja može predstaviti sobom.

O čemu ja pričam ?

Pričam o zmijicama, najboljoj igrici za telefon ikada napravljenoj, koja je predstavljena svetu razvoja doživela svoj kraj. Jednostavno, neće ljudi da se zaustave na savršenstvu, nego traže sve više, sve bolje, stoka jedna alava.

Toliko sam voleo tu igricu na svom premoćnome telefonu 1100 iz asortimana nokie. Cela igrica predstvaljena u 40 piksela, ali sa takvim nenadjebivim i zaraznim kodom da je verovatno najjeftinija igrica koja je doživela takvu pomamu. Linija treba da pojede tačku. Minimalizam u svom najboljem svetlu. Ukupno boja u igrici-1, crna(ili tamno zelena, zavisno od modela nokie).

A onda je došao neki bolji telefon, a sa njime se ljudi setili da ubace i napredniju zmijicu, jer, naravno, ne može telefon da ima tako jednostavnu igricu, i da hvata signal sa vrha Keopsove piramide, i da se poveže sa malim mongolcima. Ne daj Bože. To je tako NE. I tako dobijamo šarenu zmijicu, pa vijugavu zmijicu, pa zmijicu sa glavom, i na kraju, kao šlag na tu tortu ( da ne kažem od čega), dolazi 3D zmijica. Jebeno dno. Marijanski rov.

Međutim, takav je i tok igrice-Što si veći i bolji, veća je verovatnoća da ćeš zajebati. S tim da u igrici uvek možeš da se vratiš na početak. Ali da bi se vratio na početak razvoja igrici moraš imati nokiu 1100.

A njih više nema, jer ih je sve Nemac otkupio. Zna on šta je dobro. Nemac je to.

Ali ovde ne pričamo o njima, već o sjebavanju svega što je dobro. Zarad nekog tobože poboljšanja ili većeg profita, nije bitno.

Bitno je samo to da zmijice možemo videti svuda i u svemu.

Tak'i smo ti mi, Homo sapiensi.