Putem štampe destabilizovani su rivali. Sudije su pripremane za izuzetne prolećne napore. Moralo se udarnicki pomagati "zvezdi danici". Svi su jedva čekali da se pojave visibabe i sa juga vrate prve laste, pa da navale na "posao". Prvu titulu prokletinje su osvojile 1951. godine, iako su na kraju jesenjeg dela prvenstva zaostajali za zagrebackim Dinamom šest bodova (u to vreme se za pobedu dobijalo po dva a za neresen rezultat jedan bod, pa je tih šest bodova zaostatka bilo jednako danasnjih devet). Dinamo, koji je do tada bio prvi, u poslednja tri kola gubi sve tri utakmice (!?), a "Danica" pobeđuje nas 2:0, bas koliko joj je bilo potrebno za titulu. I, naravno, kao i svim infantilnim stvorenjima, i "sektašima" se osladilo, pa tako već 50 godina u proleće lizu med, dok svi ostali jedu ono što se ne jede. Narodski rečeno - govna!

Nije stvar samo u osvajanju titula. Znali su cigani da budu i poslednji na kraju jesenjeg dela, a na kraju da zavrse četvrti!? Bilo je da nekad budu šesti, a na kraju drugi. Izbacivali su timove iz lige, vrbovali igrače u sred sezone... Fudbal - to smo mi (zvezda)! Ljudi su se polako navikavali na to, a sa moralnim propadanjem celokupnog društva ONI su postali sinonim uspešnosti. Veličani su ljudi poput Ace Obradovića, Slobodana Čosiša, Nikole Bugarčića - plejada neopevanih idiota i lopova. Zvezda je postala naše "najuspešnije" preduzeće. Sudije su išle sa porodicama na more, dobijale nameštaj, najbolja odela preko sindikata... A svi drugi, čitaj Partizan, bili su proglašavani za lopove i preverante. I tako do današnjih dana...

Dugo godina pratim fudbal, ali ovakvo zajebavanje fudbalske javnosti, kao u proteklom prvenstvu, ja nisam upamtio. Nikad ljudi nisu tako tretirani kao u ovoj sezoni. Kao da smo imbecili, morali smo gledati i slusati da gol nije gol, da ofsajd nije ofsajd, da utakmica traje 110 minuta, dva sata, tri dana, nije bitno. Samo da na kraju procvetaju "crveni zvezdaši". Najgore od svega je da tome nema kraja. Jer, proleće mora da dođe svake godine u isto vreme (jebem ti planetu Zemlju koja se okreće oko sunca). A nama ostaje da verujemo da bas svako prolece ne mora da bude sunčano i nasmejano, da će se jednom jesen odužiti, da će minus devet ili minus deset biti dovoljna garancija da im se zamrzne mozak (ako ga uopste imaju), i da neće baš uvek moći da smisle nove gadosti.