Kiša udara u krovni prozor... Sa svakim zvukom kapljice koja pada na staklo postajem sve ne mirniji... Hladno je... Budim se i ustajem iz kreveta... Sedam na fotelju... Dok palim cigaretu razmišljam šta bih mogao da radim danas... Ne mogu napolje, mračno je i mokro... Oblaci su prekrili nebo... Pokušavam da upalim TV... " Krntija ! ", nerviram se naglas... Nema struje, mora da su dalekovodi oštećeni tokom sinoćne oluje. Ništa od kompa... Oblačim farmerke, primećujem da su prljave i ne ispeglane, kao da me je briga... Hodam ka kuhinji... Osećam se umorno i iscrpljeno, delom zbog vremena,većinom zbog jučerašnje šljake... Ne smem da držim frižider dugo otvoren, istopiće se , stoga vadim ono za šta sam se prvo uhvatio... Jaja... Dva lepa kokošja jaja... Uključujem ringlu i stavljam ulje na tiganj... Usput seckam luk i malo šunke čisto da začinim... Stavljam jelo na šporet i primam jake bolove od strane svog debelog creva koje vapi za pražnjenjem... Idem do kupatila ne bi li se olakšao... Ne brinem za hranu, imam jako retku probavu,brzo ću... Posle trominutnog obreda spreman sam da dovršim doručak... Ulazim u prostoriju... Čudno je,ne čujem ulje kako cvrči... Pogledom u tiganj vidim da se ništa ne dešava... Neobično,šporet je nov ne moguće da je pokvaren... Pritiskam prekidač za svetlo kako bi ga upalio... Ništa se ne dešava... "Nema struje!", prisetih se... Polako počinjem da se frustriram,psujem i šutiram nameštaj po kući... Besnilo mi prekida telefon... Kum, hoće da navratim do njega... Oblačim jaknu i postajem smireniji... Na vazduhu i nije tako loše kao što je izgledalo, pojavi se koji zrak sunca. Pokušavam da upalim kola koja samo bezuspešno verglaju:"Hajde Jugiša možeš ti to", i on pali... Stari ortak, nikad me ne izneveri... Na putu ka druženju srećem poznanike koji mi zadovoljno mašu,ja im naravno uzvraćam... Lepo je videti ljude koji sa porodicama idu u jutarnju kupovinu, nekako me oraspoloži prizor meštana na pijaci... Parkiram pored bandere i ulazim u kuću... Kum me dočekuje zagrljajem i srdačnim pozdravom kao i uvek... "E, aj upadaj da vidiš što je Smilja dovela drugaricu, znaš kakva je...",stojim zbunjeno... Ko je Smilja,i kakva drugarica..." Ajde, šta ti je, šta si se usrao, to je njena ideja, kaže mora da te upozna sa njom, misli da će te biti savršen par." Opet pizdim, toliko godina Smiljanu zovem kuma da sam joj zaboravio ime... Pomalo skeptičan i, među nama uplašen, ušao sam u dnevnu sobu... Pored Kume sedela je ona, visoka oko 175 cm, crna kosa... Na sebi je imala crni dekolte i bele pantalone... Primetio sam prstenje na njenoj ruci, ustvari bilo ga je previše... Mirisala je na chanel koji je cvetao u mojim nozdrvama... Imala je zanimljivu naviku kada priča,usna joj se krivila na desno,izgledalo je pomalo šarmantno... Po pričama i doživljajima koje nam je pričala za večerom (potpuno izgubivši pojam o vremenu, ostao sam tu do mraka) činila se kao zanimljiva osoba... Putovala je svetom, zna više jezika, školovala se u Londonu,završila je prava... Bila je ružna kao keva moje babe sa dodatkom dedine brade,nažalost... Uz dobro smišljen "plan bekstva", objasnio sam zašto moram da napustim njihovo prijatno društvo i kako bih rado ostao još malo ali sutra moram da radim pa želim malo da se odmorim... Konačno lišen nadobudnih polemisanja o Grčkoj kulturi i srednjevekovne umetnosti,zaputio sam se u lokalni striptiz bar... Sa 500 dinara u novčaniku, sedam za šank i naručujem pivo... Oči mi od umora lutaju po golim ženama... Dao bih im novac ali nemam ni za sebe... Primećujem ženu koja prekoputa mene sedi sama i drži se za znojavo čelo ispijajući pivo poput mene... Deluje pripito... Ni sam ne znam kako, jer nikada nisam imao muda za žene, prilazim i naručujem joj još jedno piće... Gleda me plavim očima umazanim kreonom koji je razmrljan plakanjem... Ništa ne priča, samo ćuti... Hvata me za kragnu i promuklim glasom šapuće:" Ako bi da tucaš, vodi me kući." Potpuno iznenađen,ali zadovoljan, smeštam je u auto i vozim... Na 100 metara od kuće primećujem ogroman dim i svetlo koje se prolama kroz noć... Usput primam poziv od keve da sam zaboravio da platim račun od struje i da mi ga je ona danas oko 2 velikodušno regulisala... Prekidam vezu i zapanjen stojim ispred dvorišta... " Da li je moguće?! ", mislim u sebi... Vatrogasci pakuju svoju opremu i posle ugašenog požara odlaze domovima... Sedim na temelju i u neverici gledam u beton... Pijana žena me teši dok uz gutljaj vina koje smo kupili priča zašto je napustio muž...

Proverite da li imate Alchajmerovu pre nego što vam se desi da zaboravite da ugasite ringlu...