Svi izmišljeni Vučićevi atentatori po pravilu su glupi i nesposobni. Zašto je to tako?
U redu. Shvatili smo. Aleksandar Vučić voli sebe da predstavlja kao konstantnu metu nekakvih atentatora. Vučić opsesuju sa atentatima vuče još iz radikalskih dana.

Prvi atentat

Novinar i nekadašnj blizak prijatelj Aleksandra vučića, Predrag Popović, u svom blogu napisao da je tokom njegovog intervjua sa Vojislavom Šešeljem 1994. godine, u kancelariju uleteo mlađani Vučić i izjavio da je “upravo preživao atentat”.
Popović tvrdi da se “pokušaj atentata” dogodio kada se u stranačkog “juga”, u kojem se nalazio Vučić, zakucao neidentifikovani automobil. Popović navodi da je “atentator” Vučićevom šoferu samo mahnuo rukom na šta mu je ovaj odgovorio istom merom. Niko nije ni izašao iz automobila da proveri kolika je šteta.
Na pola puta do stranke, tadašnji mladi generalni sekretar SRS-a, shvatio je da je upravo za dlaku preživao atentat, tvrdi Popović.

Drugi atentat

Dok je zavodio teror u medijima kao ministar informisanja, Vučić je izbegao još jedan pokušaj “atentata”. Naime, kada je bombardovana zgrada RTS-a, Vučić je u tom trenutku iz zgrade RTS-a navodno trebalo da se putem satelita uključi u program Larija Kinga na CNN-u. Čini se da Lariju Kingu i CNN-u nije uspeo atentat na Vučića.

Treći atentat

Kada su se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić otcepili od Radikala i osnovali Srpsku naprednu stranku, izvesni Niko Gajić svakodnevno je 2008. godine Tomislavu Nikoliću, Vučiću i drugim članovima pretio smrću i planirao njihovo ubistvo.

Četvrti atentat

Vučićevu glavu tražio je i Legija. Naime, 2012. godine u medjima se pojavila vest da je izvesna Ljiljana M. pokušala da uđe u zgradu Vlade sa pištonjem u tašni. “Alo!” je tada pisao da je želela da dođe do kabineta Aleksandra Vučića.
Ona je bila besna zbog spore istrage ubistva njenog sina. Nakon ubistva, ona je uporno ukazivala na manjkavosti istrage počev od neuzimanja parafinske rukavice, a odgovor je potražila čak i kod Milorada Ulemeka Legije, koji joj je kratko poručio da joj je sina ubila Državna bezbednost, prenosi “Alo!” iz 2012. godine.
Pripadnici obezbeđenja su je razoružali, a tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučića, napistio je zgradu Vlade i otputovao u inostranstvo.

Peti atentat

Početkom 2013. godine, BIA je Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića obavestila da je narko-bos Darko Šarića namestio njihovo ubistvo.
– Sumnja se da su pripadnici Šarićevog klana koji su u bekstvu spremali ubistvo premijera i najviših državnih funkcionera zbog njihove rešenosti da uhapse Darka Šarića, pisao je tada “Kurir”.
Narko-bosovi su pokušali da izazovu kvar na avionu Vlade Srbije.

Šesti atentat

“Naše novine” su sredinom 2013. godine objavile informaciju da grupa islamista planirala Vučićevu likvidaciju zbog hapšenja narko-bosa Nasera Keljmendija. “Na svu sreću”, BIA je atentat sprečila.
Međutim, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vanja Vukić, rekao je da MUP tada nije imao informacije o atentatu na prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Sedmi atentat

Sredinom 2014. godine, Vučić se ponovo našao na meti nekakvih atentatora. Naime, prema pisanju medija, bezbednosne službe tada su upozorilepredsednika Vlade da ima “ne više od 48 sati” da sredi stanje u MUP-u ili bi mogao da prođe kao Zoran Đinđić 2003. godine.

Osmi atentat

Prema pisanju medija iz 2012. godine, Miroslav Mišković je takođe planirao atentat na našeg Vučića. Mišković je tada izjavio da Vučić “neće dočekati emisiju na RTS”, koja je tada bila u najavi.

Deveti atentat

Sredinom 2013. godine osujećen je napad na vicepremijera Vučića.
Naime, prema pisanju “Naših novina”, na kolonu automobila u Vučićevoj pratnji, koja je trebalo da prođe kroz Šumadiju, pripreman je prepad.
Trasa puta je tada u poslednji čas promenjena, pripremana akcija je osujećena, ali je nastavljena potraga za osobama koje su se sumnjičile za planiranje napada.
Akacija njihovog hapšenja je dugo pripremana i na kraju pažljivo izvedena, a sumnja se da je religijska pozadina njihovog boravka u šumadijskom selu bila samo paravan”, pisale su tada “Naše novine”.

Pretnje smrću

Sredinom 2013. godine, jedan bivši član Srpske napredne stranke iz Novog Sada napisao je na svom privatnom Fejsbuk nalogu napisao “To neće sa vlasti bez metka”.
Policija ga je privela i kaznila zbog pretnji Vučiću, a on se branio, tvrdeći da nije napisao “on”, već “to”, što nikako ne ukazuje na Vučića.

Novinar lista “Pečat” Pavle Ćosić uhapšen je jer je na Fejsbuku napisao da će platiti ako neko ubije Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade Srbije i ponudio 20.000 evra za njegovo ubistvo. On je kasnije rekao da je tu rečenicu otkucao u poremećenom stanju.

Kada su Vučić i Dačić potpisali Briselski sporazum, Radikali su Vučićev privatni broj podelili s javnošću. Tada nam se Vučić požalio kako svakog sekunda prima preteće poruke. Javnosti je čak dostavio i fotografije pretećih poruka.

“Kurir” je pisao da je sprečen atentat na Vučića kada je otkriveno ko je slao poruke “Vučiću, kako spavaš?” i pretnje da će u prostorije Naprednjaka postaviti čak 14 kilograma eksploziva.

Otkriveno je da je atentator bio bivši reprezentativac Aleksandar Cvetković iz Smedereva.

Režimski “Informer” podigao je buku kada je je prošle godine objavio da je urednik “Tabloida”, Milovan Brkić, najavio Vučićevo ubistvo jer je fotošopom na njegovu glavu postavio snajpersku metu.

Najnoviji atentati

Na Vučića je izvšen izmišljeni atentat u Potočarima. Vučić je tada tvrdio da ga je neko pogodio kamenom u usnu i tako pokušao da ga ubije. Međutim, Vučić nije ima nikakve povrede, a naročito ne povrede koje bi naneo jedan kamen.

Pre nekoliko nedelja jedna osoba pretila je ispred Vlade da će se razneti ručnom bombom. Vučić tada uopšte nije bio u zgradi Vlade već u Nišu.

Najnoviji antentat zamalo je izvršen na Vučića u blizini njegove kuće u Jajincima kada je jedan građanin u obližnjoj šumi pronašao arsenal oružja i prijavio ga policiji.

Zbog čega su svi Vučićevi izmišljeni atentatori glupi i nesposobni? Zato što su izmišljeni. Pravi atentatori ne greše i ne ostavljaju oružje po šumama.

Pravi atentatori, kao što smo videli na slučaju Zorana Đinđića, uvek pogode svoju metu.