Иван је био млади човек за пример: високо образовани ерудита са прелепом женом и слатким синчићем. Каријера без мрље, најмлађи технички директор угледне фирме. Радни дан од 7 до 7, и четири просечне плате зарађене сваког месеца. Водио је велики тим људи и познавао их у душу, чак је и рођендане њихових најближих почео да памти. Семинари, усавршавања, обилазак пословница, иновације, уштеда, профит. Настави ли овако, место генералног му не гине. Трособан стан у новоградњи, нов ауто, летовање у Шпанији, зимовање у Италији, пропутована Европа и Америка, а тек му је 34! Све му је то пролазило кроз главу док се возио таксијем од аеродрома после тродневног корпорацијског скупа у Немачкој. Толико је био задовољан, да се очигледно смешкао док је прелиставао календар на свом ајпеду. Имао је 12 жмигајућих подсетника и све их је рутински отказивао, ни не читајући. Ипак, један подсетник кратке садржине са добро познатим именом заокупи његову пажњу: ''Алексин рођус! 32 hours overdue. Postpone: yes or no?''
Са ужасом схвати да је тотално заборавио на четврти рођендан свог сина јединца који је био јуче и јебено никада више!
Секвенеце његовог тренутног живота му пукоше пред очима: састанак са клијентом, постдипломски, службени пут, извештај директору, стрес, телефонска конференција са инвеститорима, тимски састанак, стручни курс, нервоза, субота на послу, недеља на послу, плата (!), кредити, обданиште, струја, женин пилатес, женин козметичар, женина хаљина, женина фризура (јебаћу јој кеву), букирање одмора, пасоши ... Осећао је да тоне у вртлогу центрифуге ове паклене машине. А Алекса?
Дошао је кући, откопчао горње дугме на кошуљи и олабавио кравату. Дете је на поду дневне собе правило нешто од лего коцки. Са страхом у очима је погледало оца покушавајући да проникне да ли ће почети да се дере одмах или тек за који минут. Отац је смакнуо лаковане ципеле са пачијим кљуном и успут их погледао са гађењем. Није се трудио да пресвуче своје прескупо маркирано одело. А онда се стровалио на под поред малог, нежно га помиловао по образима и са очима пуним суза, без речи почео да прави ''гаажу'' коју је обећао још пре месец дана. И да је био старији, клинац не би себи умео да објасни талас топлине који му одједном запљусну мајушно тело, већ само испусти рески грлени осмех и весело преврте кутију са коцкицама. Добио је ћалета, еј, није мала ствар.
Доста касније, док је легао у брачни кревет, Иван се по први пут те вечери обратио својој однегованој жени која је мазно чекала да испуни своју брачну обавезу:
- Сутра идем у агенцију да дам овај стан на продају, узећемо мањи и смањити кредит. Прихватићу место локалног менаџера и радићу од 7 до 3. Узимаћу Алексу из обданишта сваког дана. Време је потражиш посао, пичка ли ти материна!
Још пар минута је лежао ту и укапирао да нема шансе сада да заспи, док над њим лебди хиљаду жениних питања. Устаде, узе јастук и оде у Алексину собу. Видевши га како безбрижно спава са обе руке високо изнад главе, обузе га невероватан осећај испуњености и најзад схвати: ''Има већ четири године и један дан како сам постао баснославно богат, а да то до данас нисам ни знао''. Сутра ће опет устати рано. Позваће на посао да јави да је болестан и иде са Алексом на Космај на цео дан. Већ следећег тренутка заспа поред сина као клада.
Негде у исто време у Даласу, држава Тексас, најстарија кћерка нафтног магната је нестрпљиво чекала резултате девете вештачке оплодње надајући се позитивном исходу овога пута.