Legenda kaže da je nastala jako davno, kada su još Srbi vladali planetom Zemljom (tada Srbijom), a Englezi su im služili kao robovi u Brazilu (autonomnoj pokrajini Brazil). Tada je u tom podneblju rađalo sve isto kao i u današnjoj Srbiji, i još više. Bilo je tu velikih banana, kruški lubeničarki, šljive moravke (u to vreme se zvale Amazonke), kajsije, breskve, i sve druge poznate i nepoznate, stare sorte.

Besplatna radna snaga (robovi) su uglavnom radili na plantažama, i donosili Srbima veliki profit, iako doduše Srbi nisu imali sa kim da trguju, jer su vladali svetom. Tada je nastala i prva velika recesija.

Elem, izašao srpski lord Brazilmir da prošeta plantažom i obiđe svoje proizvode. Poveo je svog vernog slugu, roba, koga je odmila zvao Tomica Blerović. Tomica mu je svojim neveštim srpskim jezikom objašnjavao proces uzgajanja, branja voća, i njegove dalje distribucije. U jednom trenutku Tomica refleksno opali lorda Brazilmira po ruci, kada je ovaj krenuo da ubere breskvu. Lord se toliko iznrevirao, da je naredio da se rob likvidira po kratkom postupku, međutim Tomica se pravdao molećivim glasom, i pokušavao da objasni lordu zašto je to uradio. Svojim neveštim srpskim je uzvikivao, "Lorde, najbolje je piče kad joj dlaka niče, lorde, ne kil mi, najbolje je piče kad joj dlaka niče!", misleći na breskve kojima još ni dlačice nisu nikle, jer nisu bile zrele. Lorda nije to zanimalo, i sluga je bio likvidiran, ali su mu ostale urezane poslednje njegove reči. Misleći kako je to iskonska mudrost, koja se Tomici javila u trenucima pred kraj života, a i zbog toga što je voleo svog pokojnog Tomicu, naredio je da sve žene depiliraju svoje međunožje, kako bi se ispunile poslednje reči dragog sluge, i svi muškarci uživali u najboljim pičićima, kojima dlake niču posle depilacije.

Ta iskonska mudrost i dalje kruži svetom, i udovoljava muškarcima kojima je slab kurac, pa im dlake smetaju, a u slavu tvorca i zemlje porekla, nosi ime brazilska depilacija.