Сајам књига у једном овећем српском граду баш те 2010 годинe. Шетам ти ја тако у полупразној сајамској хали, међу полудотераним штандовима разних издавача, бацам поглед ту и тамо, пикирам нешто што би могло да ме држи залепљеног за своје корице чак и кад има струје, баскета, ракије, сиса... Ма оно, у суштини вребам, на опрезу сам јер ће да књига нађе мене. Ко је ишао на Сајам књига да купи књигу тај ме можда и разуме, ко је иш'о да гледа пичке - тај се опасно зајебао. Пролазећи покрај штанда неког "андерграунд" издавача који се служи опробаним конспиративним методама (а рекло би се вала и опремом) Комунистичке Партије Југославије с краја 30-их година прошлога века, примећујем некакву грају. Одједном какофонија живота у полумртвој халетини, а тамо лево код улаза гомила неке голобраде омладине која је изгледа дошла организовано из неких Пичкинаца (наглАсак их од'о), те помислим: "Е фала Богу, ето да се још неко у Србији књигом интересује осим ових бабускара што још и глагољицу живо памте... ма знао сам ја да су те мање средине мање подложне негативним утицајима ове данашње квази-културе, па није бре све пропало..." Приметим ја ено им га и професор тамо, један старији господин, уредно обучен у неко одело из '80-их, оно са краватицом на мали чворић. Хе, не даде мени ђаво мира те приђем ја њему и приупитам онако људски одакле су, како су допутовали те какви су им први утисци што се тиче сајма. Он ми човек потврди да су заиста из неких Пичкинаца, да су допутовали безбедно и да је за сада све у најбољем реду, а што се сајма тиче - само речи хвале и додаје да им се обилазак ове манифестације рачуна као стручна екскурзија, која је предвиђена планом и програмом. Па добро, то је још боље мислим се ја, да се ја питам требало би свака школа да има такву обавезу ал' ајд, нема се пара, криза - транзиција, курац - палац. Видим ја да и она деца загледају књиге, није да су незаинтересована само некако... некако, чудно мајку му, мали узима књигу проматра добре 3 секунде корице, али све ми се чини да не чита ни наслов ни аутора, затим пушта преко прста пола садржаја и поглед му се задржава на рандом страници коју сада скенира то ли искоса, то ли одозгоре, то ли као да нишани кроз њу...
- И опростите, рекосте то је гимназија или струковна средња школа? Упитах ја доброг професора.
- Да, дрвопрерађивачка, одговори он незаинтересовано.
И ту се мени залепи једна фејспалмчина која ме и дан данас штреца кад 'оће време да се промени.
_______________________________
реална прича,
аутор је такође пореклом из Пичкинаца