Улазим у стан, на столу затичем целофан из кога вири неки лепо упакован диск. Поред тога стоји обимни часопис са насловом "ГРАНД". Отварам рандом страницу и читам оно што је написано највећим фонтом "Дарко Лазић у купаћем костиму". Док сам у неверици, улази отац у дневни боравак, погледа ме чудно и констатује:"Пукоше Цигани, а?". Какви Цигани, имамо рат у кући, чек прво да видим шта ће бити са овим.
-Ко је ово купио?
-Које?
-Па ове новине.
-А, ма купиуо ја...
-(затежем новине са 3-4 метра удаљености да га убијем, срећом га промашим, погодим саксију, ломим цвеће и просипам земљу по паркету)
-ШТА ТО РАДИШ БРЕ, ХОЋЕШ ДА ТИ ЗУБЕ ПОЛОМИМ!!!
-Па да ли си ти нормалан човече, зашто си ово унео на врата?
(после свађе од пола сата објасни ми како је купио само због диска где су стари хитови)

Неколико сати касније, када су се смириле страсти, док је он преслушавао Хариса Џиновића и слично улазим у дневни боравак да га молим за паре јер ми је обећао слушалице, а није ми се трошила моја уштеђевина:
-Ееее, ћале, ај жив ти ја, дај бар финансирај 74.5 % цене, ево обећавам ти да ћу слушати Тању Савић.
-ПЕВАЈ!
-Шта?
-Неку њену песму.
-Ево, само да нађем текст. (3 минута касније) Нешто нешто нешто(заборавио сам) СА ИЗВОРА ГУТЉАЈ ВОДКЕ! Један евро конобару...