Чемер ти је посебно стање духа.
Чак су и Руси писали о њему. Заборавио сам који, мислим Пушкин.
Он се распадао због неке Татјане. Па се учемерио.
Имао сам и ја једну Рускињу, ал није се звала Татјана.
Света сам је звао.
Ал није то оно ко у нашим умоболним песмама (многима сам косе плео, од цирозе одапео ...), није тако, ово је посебно, вантелесно искуство.
Нпр, добра позадина за чемер би могла да једна песма (турићу је као видео), то је оно што инсолент, то ти је моја сестра, мрзи, што балавим о чемеру.
Али (бат) хеј, гној мора да изађе, да не би дошло до сепсе ума или гангрене душе