Pre zilion godina gluvario sam u nekom kafiću.
U jednom trenutku je u kafić ušla jako lepa i zgodna devojka sa torbom, spustila je pored šanka, koji je bio na dva metra od stola gde sam sedeo i na lošem srpskom naručila kafu. Visoka, plava bujna kosa, plave oči, osmeh boginje, devojka koju odmah zapazite.
Posle desetak minuta u kafić su ušla dva mladića, jedan je vidno hramljao a drugi je bio pravi primerak tadašnjih šabana.
Mladić koji je hramljao je prišao šanku, izljubio se sa devojkom i na malo boljem srpskom objasnio šabanu da je to njegova sestra o kojoj je pričao.
Šaban je odmah počeo na glas da priča da će i za nju obezbediti smeštaj, da će je ubaciti u biznis, da će im biti odlično i s vremena na vreme bi spustio ruku na devojčino dupe na šta bi se ova trgla i odgurnula mu ruku.
U jednom trenutku, kao da je osetila da je neko gleda okrenula je glavu prema meni i pogledala me najlepšim plavim očima, molećivo kao kučence.
Posle dva minuta i šabanovog stiskanja njenog lepog dupenceta zavalila mu je najžešću šamarčinu, zgrabila torbu i pokušala da izađe. Šaban je uhvatio za zglob ruke, njen brat je vikao "Nastja, Nastja", ona je gledala u mene još molećivijim pogledom očiju plavih punih suza, a ja sam samo sedeo. Neko vreme smo se svi gledali i ćutali. Onda su svo troje izašli. A ja sam ostao da sedim.
Da nisam to sanjao?