Vekovima slavljena kao jedna od najmoćnijih emotivnih stanja, romantična ljubav je bila inspiracija za neke od najuzvišenijih dostignuća čovečanstva. Karakteristično usmeren ka jednoj osobi, to je kompleks koji uključuje osećanje erotike, kognitivne, emocionalne i bihevioralne elemente, koje je teško ako ne i nemoguće razmrsiti. Otuda svako istraživanje “romantične ljubavi” je istraživanje osećanja sa više komponenti, od kojih neke, kao što je erotska, takođe može da deluje nezavisno od ostalih; obrnuto nije moguće, tako da sve gore navedene komponente predstavljaju osnovne njene sastojke.

Ljubav je dakle kompleks više emocija vezanih uz osećaj snažne privrženosti i vezanosti. Reč ljubav može se odnositi na različite osećaje, stanja i stavove, u rasponu od generičkih zadovoljstva (“ja volim hranu”) do intenzivnih međuljudskih atrakcija (“volim svoju ženu”). Ova raznolikost namene i značenja, u kombinaciji sa složenošću osećaja koji su uključeni, čini da biva neobično teško definisana dosledno, čak i u poređenju s drugim emocionalnim stanjima. Ljubav je najuzvišeniji ljudski osjećaj i određenu osobu čini boljim čovjekom i budi u njoj ono najlepše. Ona je nadmoćno stanje duha u kome niko ne može da ti naudi, pozicija u kome ništa ne tražiš, ne očekuješ, jer sve već imaš i nosiš u sebi.