Pitanje koje postavljam sebi svaki dan. I ne znam odgovor. Toliko dugo mi ništa ne polazi za rukom, sve mi propadne. Ode u kurac. Već dugo nemam taj osećaj mira i spokoja, da je sve na svom mestu i skoro da sam zaboravio kako je to. Ja razumem da nekom ne ide jedna stvar u životu, razumem da nema sreće sa ribama ali mu ide sa kešom, ili obrnuto. Ili nešto slično. Ali ne. Meni ne ide ni jedna jedina stvar. Bio sam već u depresiji. Teškoj depresiji. Izvukao se na kratko vreme, mislio da stvari konačno idu na bolje. Dođe vikend i početak ove nedelje i donese vreme koje me samo po sebi baca u depresiju. Jebena kiša, deset stepeni i sivilo. Sve je tako sivo. Dođe i današnji dan. Raskid sa ribom, a taman sam mislio da će biti nešto veliko od te veze. "Ko ga jebe", kažem sebi. "Još si mlad, biće mnogo drugih (valjda), nemoj opet da se bacaš u bedak". I tako preguram jedan deo dana. Odem do Mocarta da bacim tiket, kao i obično. Danas imam neki dobar predosećaj, mislim da će biti keša. I to dobrog keša. Počinju prve utakmice, dva prelaza ubo u startu. Do jaja, počinju i ostale utakmice, sviđa mi se kako ovo ide. Sve sam bliži parama koje mi itekako trebaju, večeras ću biti najsrećniji čovek na svetu. Biće dovoljno svega, taman da zaboravim probleme na kratko. Ma šta, ima i da se napijem večeras, a kad me puknu emocije ima da zovem devojku i da se ubeđujem sa njom, ima i na vrata da joj odem i da joj pokažem koliko mi je stalo, pa jebem mu mater onda, valjda ćemo i da se pomirimo. A sutra ću izaći iz kuće samo da odem do kladionice i dignem taj keš, sve obaveze ću da zajebem. Jao jebote, pa ja sam prošao sve, samo čekam da ovaj slepac dune u pištaljku u Mariboru pa da se izvučem iz kurca, ovaj put na malo duže. Još jedan poslednji pogled na Flash Score da se uverim da nisam nešto zajebao, da ne tripujem i da stvarno prolazim. "Šta sam sve pogodio, svaka mi dala"... Istovremeno čujem Acu Stojanovića u pozadini. Gol? Primili smo gol? PRIMILI SMO GOL? Da li se meni ovo stvarno dešava? Neko me zajebava ili šta? To je to. Mrak. Zavesa. Nema dalje. Spuštam glavu na sto i isključujem se. Ne razmišljam. Na trenutak mi sevne misao... "Da li da se ubijem? Zašto ja živim?"