Dnevnik jednog pušača
Дневник који сведочи о зависности која се полако ствара... И која тера пушаче да се сналазе што боље могу.
Дан 1.
Никола је купио Малборо. Пробао сам цигару. Мало сам кашљао. Није баш нешто.
Дан 27.
Данас сам први пут купио своје пљуге. Лаки страјк! Баш су супер! Имају леп укус, не гребу грло као што то ради Давидоф. Чак сам и први пут направио колутић дима... То Марко баш зна да ради.
Дан 65.
Марко ми каже да га је мој ћале питао да ли пушим. Мораћу да почнем да купујем Орбит. Пушим ЛМ. Лаки је поскупео. Ма кад се замислим, могу да престанем када хоћу. Не знам како се уопште навуче на дуван... Људи ме гледају као да сам старији... Можда је то због пљуге.
Дан 91.
Ћале ме је провалио. Није ми ништа рекао, и он пуши...
Дан 365.
Данас је годину дана како пушим. Чекам ћалета да дође са посла, ојадићу га за који динар. Идем сада до краја, можда неко има пљуге.
Дан 450.
Данас сам требао да идем на пријемни за факс. Одустао сам... Мислим, то је губљење времена, овако ћу бар да се запослим па да пушим као човек свој динар, а не да чекам да ме неко изфинансира за пљуге....
Дан 758
Данас сам добио прву плату. Купио сам Малборо. То је била прва цигарета коју сам пробао. И није нека. Овај Монте Карло је сто пута бољи.
Дан 800
Затекао сам себе како лижем цигару пре него што запалим.
Дан 1005
Сада размишљам... Да није било цигара не би уопште ни почео да радим.
Дан пред пензију
И кажем ја тако унуку да сам и ја некад пушио по две пакле на дан, а он ми каже да немам појма. Мислим, јесте да сада ретко када запалим, мало ми сметају, али ипак сам постао човек.
