Ultimativni apgrejd privatnog oglasa. Podizanje ponude rendom svojeručne usluge na nivo koji potencijalna zainteresovana stran(k)a jednostavno neće SMETI da propusti. *Uzmi sve® paket* fazon, pa dvaput. Jednom rečju - lucidan marketinški potez ljudske individue na rubu očaja. Ili još dalje.

Elem, stojite tako pod pečurkom na stanici (dobro, znam da se više tako ne zove, ali kako onda?) i čekate da doprdi omiljeni vam vid javnog prevoza, i ne možete a da ne primetite gomilu na brzinu polepljenih papira po okolini, na kojima se po nekakvoj ponižavajućoj ceni nude privatni časovi: od hemije i mate, preko ruskog i francuskog, do jebenog *Građanskog*. I dok se okoloprisutne matore komunjare rokaju štakama ne bi li ušle u pristiglu 26-icu, 45-icu ili 2-ku, mamu joj jebem u pičku da joj jebem, vama u krajičak oka zapada jedna krajnje nelogična i pomalo dvosmislena rečenica pri dnu maltene svakog oglasa koji se tu nalazi. *Dolazim kući*.

A, bre??

Jer nije dovoljno to što individualni čas *nacrtne geometrije* košta koliko dva produžena u *Kasini* ili što grupni čas *nemačkog jezika* staje dva pljeke u *Duff*-u (ovom pirlikom pozdrav dežurnoj ekipi). Jer nije dovoljno to što si uz puno truda i učenja završio neki fakultet u Srbiji pa sad kao akademski građanin čekaš, fazon, prolazak jebene Halejeve Komete da bi dobio pos'o (nezvanično vreme čekanja na pos'o prema podacima NSZ-a; prim.prev.). Jer nije dovoljno to što će neki bubuljičavi tinejdžer za smešne pare da dobije sve na gotovs nego još treba dideš njemu na noge.

Uz sve ovo rečeno, *dolazim kući* je i dalje poprilično transferogena sintagma, ako mene pitate. Šaznam. Možda su ljudi stvarno prešli onaj rub od gore pa i ne znaju više 'de se nalaze...