Основно начело у дизајнирању производа гласи: Шта год правиш гледај да може у случају преке потребе да се имплементира у пичку ради симулације имплементације једине богом дане ствари за то - курца. У складу са овим принципом данас имамо богат асортиман и неверованто широку лепезу производа фалусоидног облика који осим те, имају и многе друге корисне функције у домаћинству, канцеларији или пак на њиви. Међу њима би вредело издвојити шољу за кафу. У овом случају, неке мало мање упућене жене наилазе на препреку у виду дршке и спремне су да одустану и маше се фена за косу и тако угрозе себи живот, ћурке. Као што је познато, дизајнер шоље за кафу, велики Шољо Полумента (1845-1934) још давне 1912. год. на сајму Робе широке сношње у Минхену, је представио своју иновацију што је изазвало велику збуњеност међу посетиоцима. "Све је то лепо, али како побогу да прогурамо оволику дршку?" - питале су се младе даме. Шољо, схвативши да женска свест још није у стању да прихвати његов изум, постаје утучен. Одлази кући и пише трактат на тему "Дршкање, задовољство будућности". Књига је објављена у тиражу од 200 примерака од којих је само 2 продато (Шољина мајка и сестра). У међувремену, Арко Полумента, генерални директор компаније Аркопал, откупљује патент и почиње да производи шољу као обичну посуду за испијање кафе. Познати су случајеви неколико госпођа које су покушале да изврше обљубу над шољом али су све завршиле на ургентном. Тек 1995. год. тајна шоље за кафу бива откривена и то од стране једне младе уметнице у повоју, Ксеније Пајчин. Ево шта она каже о том открићу: "Јао, седела сам тако и Милисав ми је лизао дупе и наложила сам се и пила сам нес и онда сам помислила: Како бре ово да ставим у себе кад има дршку, хахха, ал ајде да пробам, и онда сам је гурнула од дна и тако ми лепо налего клиторис на дршку и помислила сам: јеботе, дршкање! И срвршила сам. Ето."