Društvena zakrpa
Он седи; и мисли да може да јебе све. Критичар. Не доноси погрешне одлуке, његове методе су дедуктивне. Бескрупулозно себи даје право да суди и пресуђује, мислићи да је предркани Скерлић. Шта ти преспеш у шупље он ће пресути у празно.
Увек спреман на приговор он ће своју мегаломанску фрустрацију упутити ка крпљењу туђег веша и дати одговор на непостављено питање оглашавајући се као Метро Голдвин Мајер и филм почињ.
Тих туђих дупезакрпа има на сваком кораку, кафане, позоришта, кинотеке, пиљаре, поште, спортски објекти, приватни станови... шиљење гениталија неће престати да јењава!
Као узорни грађанин док сви глођу мешину он ће рећи да је пасуљ са ребарцима бољи, то доводи до контраша, али заправо тако испада. Ник Кејв није краљ алтернативе, већ алтернативног рока. Његош није ништа више од родољуба, а просвећеност мањка, али нећемо узимати за зло. Скандинавска кинематографија испољава спектакуларни песимизам, све је то позерски и може боље од тога. Киш је плагијатор, Шекспир није написао своја дела, Милошевић није злочинац већ херој, ова супа је хладна, оптимизам је лепак за будале, Павле Чутура је шарлатан, Шарло је оптичка варка, музичко дно, конобар ова чаша је окрњена, ови музичари су лоши, ма дај ниси у праву, Босиљчић је театарски бард, веруј мени ја то знам, Дис много мрачи, сероња, Цеца је боља од Чоле... Брселона је гомила лилипутанаца, Леброн је просек играч, ноир филмови су превазиђени нема се шта видети, Адолфу је свака била на месту, музика може ли мало тише кварите атмосферу, Звзеда не може да узме ЛШ док се социјализам не врати, хеј ова супа је неслана, ово јаје нема длаку, чекај хоћеш да кажеш да ми није свака на месту?!
Дај пријатељу направи ти буре да не цури па онда критикуј!
