Dž
Sirovina međ' glasovima i stariji, nezgrapni i nedepilirani brat mekog č. Ovo niskofrekventno, džibersko slovo pogodno je kao armatura za budženje reči i izraza, posebno ličnih imena.
Dž samo isfizikališe šta treba, zabruji poput potmulog električnog pražnjenja i nastavi da čupi na dnu azbuke. Tako je u mogućnosti.
- I zborim vam, česnejši, zbilja mi je dosadilo da me Karačićem nazivaju, te reših da izmislim bukvu Dž. Uistinu zajebajnije zvuči sad, zar ne?
- Vaistinu.
----------------
- Džela, brate, idemo do Kindžosa po petarde, o'š sa nama?
- Neću, Slavdžo, kuvam neku khm.. boraniju.
- Adžadžadžadža!
