Ep o Gilgamešu
Неуспели покушај прављења епске песме.
Пошто народним приповедачима с оне стране Турске никад није ишло да сложе пристојан десетерац, локални приповедач је згут'о шаку ''пустињске травице''(прапретеча данашњег есида), очерупао пеликана (одатле води порекло име познате форме за канцеларијски прибор), и, у песничком заносу, почео да записује еп достојан Ким Ил Сунга. Но, пошто се навук'о на пустињску травицу, што је више писао, све је више гутао травице. Оно што је уследило, изазвало би чак и Хајнриха Шлимана да се фејспалмује, прекрсти, натегне свете водице, намигне краљици Викторији, удари главом у телеграфски стуб и поједе живу веверицу те исере лешник.
''Његов страх је као завијање олује,
дахом његових уста шуми дрвеће,
страшно шуми његово дахтање,
свако ко залази у шуму кедрова,
боји се страшног чувара шуме''- Мислим, ШКК?
Komentari

Е, што волим ове академске буквалисте, не смеш се ни нашалити на рачун њихове професије, одма почну да ти сасипају своје теоријско знање:
moja poenta - ako ne znaš ni jedan semitski jezik, živ, a posebno mrtav, ništa o metrici tog jezika, tonu, akcentuaciji, prozodiji, piši o Filipu Višnjici i sličnima.
moja poenta - ako ne znaš ni jedan semitski jezik, živ, a posebno mrtav, ništa o metrici tog jezika, tonu, akcentuaciji, prozodiji, piši o Filipu Višnjici i sličnima.Ја бих прво кренуо од учења српског, научио бих како се пише:
ниједанОнда бих се тек бацио на проучавање семитских језика.
Најпре се окупаш, па онда ставиш дезодоранс. Не обрнуто.
Razbolje se vojvoda Dojčine
U Solunu, gradu bijelome,
Bolovao za devet godina;
Po Soluna ne zna za Dojčina,
Oni misle da je preminuo.
To se čudo na daleko čulo,
Čak daleko u zemlju arapsku,
Začuo je Dr.J ankoviću,
Jednak čuo, jednak sedla vranca,
Pravo ode ka Solunu gradu,
Konju vrancu kurca da cjeliva
Шта значи кад знаш језик?
Ево, ја на пример, што више учим српски, све сам више свестан да га не знам.
А камоли страни језик.На то имислим када кажем 'знам'. То је мој матерњи језик, провео сам живот у Београду, ту сам рођен, ту сам одрастао, у мојој кући се говорио 'стандардни' српски језик (иако ни сам нисам сигуран шта стандардни српски јесте). Исто тако, ако проведеш одређено време учећи и опсесирајући неким другим језиком и културом постану ти јасније ствари у сопственом језику (где си грешио пре на пример), но оформе се за то време и неке друге грешке које не приметиш. Конкретан пример: ток енглеске реченице против дужине и замршености српске.
Такође, правопис се стално мења, а нечије знање језика не иде увек ка бољем (кренеш да правиш грешке где их ниси правио).Да не говорим о томе какав се угрушак конфузије створи у мозгу када се бавиш класичним језиком (као ја тренутно). Мозак класичара се једноставно деформише и све ти одједном постане могуће, уколико пише на неком папирусу, или рукопису.
jeretika
Razbolje se vojvoda Dojčine
U Solunu, gradu bijelome,
Bolovao za devet godina;
Po Soluna ne zna za Dojčina,
Oni misle da je preminuo.
To se čudo na daleko čulo,
Čak daleko u zemlju arapsku,
Začuo je Dr.J ankoviću,
Jednak čuo, jednak sedla vranca,
Pravo ode ka Solunu gradu,
Konju vrancu kurca da cjelivaБраво. Сигурно ћеш освојити прво место на специјалној олимпијади.
