Najmlađi milijarder na svetu, 26-ogodišnji Mark Zakerberg, pre samo sedam godina, (4. februara 2004.) iz studentske sobe, pokrenuo je nezaustavljivi svet fejsbuka.
Uticaj fejsbuka na naš današnji život je nesumnjiv. Kako širom planete, tako i kod nas svakim danom raste broj korisnika i već je prešao brojku od 642,5 miliona članova.
Kao slobodni ljudi moramo se zapitati kakav je uticaj ovoga sveprisutnog sajta na nas i na naše najbliže. Otvaraju se mnoga pitanja koja traže odgovore. Od toga da li naše druženje na fejsbuku može zameniti lični susret i komunikaciju sa drugim čovekom, do zloupotrebe fejsbuka kroz informacije i fotografije koje mi i naši ‘prijatelji’ objavljujemo. Zloupotreba i voajerizam po profilima prijatelja ne treba posebno spominjati. Pozitivnih stvari naravno ima. Lepo je naći drugara iz detinjstva na drugoj strani sveta ili videti fotografiju sa diplomskog ispita nama voljenog bića, koje je baš jutros diplomiralo u Japanu ili Kaliforniji.
Da li se kvalitet našeg odnosa sa drugim, stvarnim čovekom, popravlja ili postaje gori? Hoćemo li se socijalizovati, postati bolji i komunikativniji ili zatvoreniji? Postoji naravno i drugih milion pitanja.
Ali možda je ipak pitanje svih pitanja: Kolika je naša zavisnost od ‘fejsa’?
Fejsbuk je na početku bio dostupan samo studentima univerziteta Harvard, zatim svim studentima i srednjoškolcima i sada svim osobama koje imaju 13 i više godina. Teško da će današnja deca izdržati do 13. godine.
Kao i svuda, i kod nas u Srbiji deca i mladi ljudi ustaju i ležu sa fejsbukom. Slobodno se može zaključiti da postajemo potpuno zavisni od fejsbuka. Neko će reći da je bolje od fejsbuka nego od pornografskih sadržaja, koji čine više od 90% interneta. Verovatno tačno, ali zavisnost bilo koje vrste, pa i ove pretvara nas u ‘neslobodne’ ljude.
Svaki zavisnik nikako ili teško se oslobađa svoje zavisnosti. Koliki napor treba da se uloži da se pobedi bilo koja strast, pa i ona najmanja? Koliko danas mladih, koji su više nego prisutni na fejsu, može sebi dopustiti luksuz da ga nema par dana na ‘netu’? Ili, probajmo se odjaviti na samo 3 dana, pa da vidimo ko može, a ko ne. Danas već vredi pravilo - ko nije na fejsu taj ne postoji. Kako li će tek biti za 20 godina...
Da se razumemo, ja nisam protiv fejsbuka, ali mislim da bi bilo dobro da skrenemo pažnju na jednu važnu stvar - da utvrdimo da li mi koristimo fejsbuk ili smo zavisnici, robovi, sutra možda roboti. Ko je kome gospodar, i ko se čime služi? Da li mi posedujemo fejsbuk ili on poseduje nas? Pomalo filozofiram, zar ne?
E sada, verovatno je da kod ovih mlađih generacija (16- 26) ne postoji žaljenje za vremenom kada nije bilo mobilnih telefona, fejsa, neta, i sl. Sa devojkama se sastanak zakazivao dan ili dva ranije, pa čekaš, a ona obično kasni, pa se misliš i slatko mučiš kada će da dođe i hoće li i da li sam joj rekao ovde ili kod Korzoa, ili kružnog toka... A ako te otac povede u šumu ili na selo, ti ne možeš da joj javiš i da promeniš dan viđenja. A i kad zovneš sa ‘fiksnog’, (tada i jedinog koji se tada nije zvao fiksni, već samo telefon), onda joj se otac javi ili majka pa ti prekineš. ‘Leptiri’ u stomaku rade, patiš, mučiš se, ali se ljubav uvećava, ili se meni to tako činilo, a to nije davno bilo.
Danas toga nema, ali ima 1.000 poziva, poruka, pa i kad se rastaneš sa ljudima, za minut si opet tu na fejsu, sve leti, gori, mora sad. Važno je da slika (nikako fotografija), moja i moje nove devojke bude odmah ‘okačena’. To što je moj rečnik kao kod onih strašila na Farmi i Velikom bratu, a moja nova maloletna devojka obučena kao za naslovnu stranu Plejboja, to nije važno.
Podatak: U Srbiji broj korisnika fejsbuka je oko 2.716.500, ili oko 30% od broja stanovnika.
Koliko smo zavisni?
Svaka zavisnost trajno utiče na nas i našu porodicu. Naravno, odavno smo zaboravili da nam je porodica važna. Ispred ekrana provodimo većinu ili svo slobodno vreme, dok naši roditelji i deca pored nas prolaze i samo smetaju. Najčešće ih zanemarimo ili nas još i iznerviraju. Sedimo tu, ali nismo tu. Jednostavno, pravimo se da smo senka.
Imamo li snage da se odupremo fejsbuku i da li uopšte mislimo o tome? Da li se pitamo - koliko smo slobodni? I koliko ćemo tek biti?
Razmislimo o našoj neslobodi. Dok smo još sposobni da mislimo...