Вјероватно се велика већина вас сјећа оних дневних новина које су своју највећу популарност имале деведесетих година прошлог вијека, у доба Слобине "репресије" и цвјетања "независног новинарства", а које су данас дјелимично потиснуте штанцањем полутаблоидних, сензационалистичких Курира, Информера и осталог смећа. Оне новине које, чак и да одвојите читав боговјетни дан пажљиво ишчитавајући сваки чланак, нећете стићи да прочитате јер осим стандардних вијести које би требало да прочитате свугдје, ту имате и хрпу других текстова типа - "како се завршило јубиларно десето међумјесно такмичење шахиста у Борићевим салашима", "на ибарској магистрали у последњих 24 сата прегажено је 20 мачака", "сељаци у Прштиловићима примјетили свемирски брод"...Да, погађате, у питању су Вечерње новости.

Ипак, од ствих страна постојала је једна коју би обично прескакали чак и најажурнији и највриједнији заљубљеници у наведене новине - фељтон. Обично се ту објављује нека књига или одломак из исте, у дијеловима, сваки дан по један. У шурнаест наставака. Неко рандом просеравање Добрице Ћосића о Србима и њиховим вјечним дилемама, тежњама, манама, грешкама, нове чињенице о Дражи и равногорском покрету, живот Тита и жене му Јованке из хиљаду различитих углова, разне теорије завјере, масонски утицај на друштвено - политичку сцену, о српским краљевима за које знају само изабрани историчари и Јован Деретић. Једноставно, ствари за које би већина сматрала да је потпуно непотребно њихово познавање, а камоли разумијевање

Фељтон, чије је изворна намјена да се пише о друштвено-политичким темама, мора да буде писан живо и духовито, у Вечерњим новостима је страна коју обично сви(скоро сви, да будем прецизнији), заобилазе у широком лука. Побогу, шта је духовито у разглабању Вука Драшковића о свим покушајима атентата на њега?