Finta šuta
Слање по бурек, али не по хладни, масни и загорели већ онако спортски елегантно по неки, као туњевина из конзерве, од холестерола оцеђени са све 0,5 процентним диет јогуртом зарад што већег уништавања наде ојађене стране. Све то наравно праћено уз невини осмех са бисерно светлуцавим зубима који говори: "Не брини, неће ништа да боли, осетићеш само мали пец", уместо сурово реалистичног: "Са'ћу да ти вадим све чет'ри шес'ице из вилице без анестезије и то потпуно расходованим клештима".
- Како на новом послу? Јел се добро сналазиш?
- Одлично! Одлично! Ево већ трећи дан како пијем таблете против болова које не помажу и покушавам да се усправим више од шездесет степени.
- Што? Шта је било?
- Искилавих се од оних џакова што вучем по цео дан. Ето шта је било!
- Што то радиш? Зар ниси конкурисао на посао менаџера продаје?
- Јесам!
- И потписао неки добар уговор?
- Јесам! Мада би боље било да сам тај исти уговор постипао са оним рогатим што боцка вилама. Бар би знао на чему сам.
- Бар имаш загарантовану плату, није лоша како си био рекао.
- Курац није лоша! То је ако испуним норму који ни КВ виљушкариста не би остварио. Овако имам једва минималац. Насео сам на најстрашнију финту шута.
