Dobro dr. Vuk, nemojte se srditi

Totali ti si stvarno na nekoj ludoj žurci u svojoj glavi.

Poezija je skup majstorski uvijenjh pomija u foliju nitkovskih fraza. Samo nitkovi je vole, samo pravi nitkovi je i stvaraju. Kao žanr ne bi trebala postojati inače jer nikome nije potrebna, kao mrtav jezik.

Dobra

cepaj

https://imgflip.com/i/80ekfv

don quijote -

Feniks

Ništa ne može da traje, lepo
Kasnije ili pre to postaje pep'o

U kovčeg prvi kucam ekser ja
Tamo su od krila mojih perja

Krila moja, što ne leteste dugo
Żivota lepog neizvozana prugo

Pepelu dragi,
da od tebe posta feniks pravi,
Ja ću ti vatre dati iskre svetle
da moja duša bolna ozdravi
Anheli u srce tvoje žar metle.

Sve što je lepo da bude taman,
da san lepi ostane dosanjan.

Moja ljubav - Jovan Dučić

Sva je moja duša ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, kad lugom,
rađaš se u meni kao sunce noći,
i u mome telu drhtiš u samoći,
raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi
, celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene
– ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
i moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
ni ne vidim gde si, a sve duge sate
od tebe su moje oči zasenjene.

SKORO
SUDE MI

KNIGU PISE VITEZ RODA MOGA
U DALEKOJ ZEMLJI OKOVAN
PA JE SALJE SVOJOJ VIJERNOJ LJUBI
POD ZIDINE GRADA BIJELOGA

EJ LJUBE MOJA MOGA OKA VILO
IDU DANI ODE GODINA
EJ DA UZA ME NIJE TVOJE TILO
I DA SU ME BRACA IZDALA

SUDE MI, ZATO STO SVOJE VOLIM
VOLIM NAJVISE,
STO SAM BRANIO MOJE NAJDRAZE

SUDE MI, DUSMANI MOJE LJUBE
ALI NE ZNAJU,
DA JE ISTINA VODA DUBOKA

EJ DJECO MILA VITE GRANE MOJE
POSLUSAJTE STO VAM GOVORIM
EJ KO NE LJUBI I NE CUVA SVOJE
BOZJEG LICA NECE VIDJETI

SUDE MI, ZATO STO SVOJE VOLIM
VOLIM NAJVISE,
STO SAM BRANIO MOJE NAJDRAZE

SUDE MI, DUSMANI MOJE LJUBE
ALI NE ZNAJU,
DA JE ISTINA VODA DUBOKA

MIROSLAV ŠKORO BE LIKE

Poezija od koje sam dobio trbušnjake smejući se

https://youtu.be/rxiNDpoeJbw?si=mdTV-jarf7efiIIR

pomislis li nekad moj rodjeni brate,
koga avi kune u ove kasne sate,
koga sada kune gospa od noci,
njene teske muke, ocel ikad proci,
svi smo vazda odje od pomoci bili,
kada zeman dosa', kintu uplatili,
i opet bi sve isto dajem vam na znanje,
navrati avi opet, na forumu je sranje

Ову сам пјесму ја написао на крају основне школе, 2002. године, прије него што ћу се уписати у гимназију:

jovo ovo vuce na neku repu fazon doberman - dodji u grcku

https://c.tenor.com/p53Nyf0vv8sAAAAd/tenor.gif

Ma joj ovo je meni vrlo krindž, čak mi je bilo krindž i tad kad sam pisao. Ali imao sam viška slobodnog vremena... Eto uglavnom tako sam na kraju osnovne zamišljao gimnaziju.

P.S. Sad mi je interesantno jer sam iskopao iz naftalina.

Evo šta je napisao Balašević umjesto rješenja zadataka na pismenom iz matematike:

Umesto sinusa i ostalih polinoma

Filozof nisam, mada im sličim,
I kada bolje razmislim o tome,
Ne ističem se posebno ničim,
Osim što živim svojim životom.

A kad ruku na srce stavim,
(bez obzira na moja htjenja),
Neću ni sebe ni vas da gnjavim,
Jer sam poštenjak od rođenja.

Ja naprosto ne mogu da prepišem nešto,
To je za mene grozna sramota,
Ne mogu pod klupu da pogledam vešto,
Tišilo bi me celog života.

Zato ću pasti, verovatno,
I škoći reći: 'Zbogom', za dovek,
To će mi život promeniti znatno,
Možda ću tako postati čovek?

Filozof nisam, mada im sličim,
I kada bolje razmislim o tome,
Ne ističem se posebno ničim,
Osim što živim svojim životom.

el dobio topa zakljuceno il se profa smilovao sta kaze legenda?

Dobio je ovakav komentar:

"Ovakav rad na pismenom ispitu iz matematike nije uobičajen.
Zbog toga nema potrebe ocenjivati ili komentarisati."

kakav šeret

smoleman bi ovakve rusio na keca

Eee moj balaševiću, vazda te drugi cijene vise od tvojih i ovo je jova kopirao sa klixa toliko o tome, ripcina legendo

Nadam se da gori u paklu smrad

auuuu jovo oklagijatore sram te bilo za ovaj plag

inace ova balasevica porodica postaje gora od raznorazne jokiceve brace ili kojekakvih srkija po ponasanju

sad gledaju sve da odrade nebil uzeli neke dodatne pare, dobro je ciganj Balasz drzao stvari pod kontrolom dok je bio ziv

https://www.youtube.com/watch?v=3CJTQ6EP1xY

"Bildung 2.0" - by ChatGPT

(po motivima Jovana Jovanovića Zmaja)

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek,
sede mladi u kafiću,
ona „fancy“, a on „woke“.

„Wait a sec, al' daj da snimim
reels za Insta, ide feed!“
„Jao, slušaj novi remix,
baš je chill, totalno lit!“

On po stolu prstom lupa,
dok mu zvoni Apple Watch,
(šteta što mu beatbox frend
nije stig'o iz Soč).

Još je jedan snap poslao
dok je njoj k'o usput rek':
„Ti si prava art soul queen!“
„Merci beacoup, moj dečko fleek!“

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek.
Shvatili su duh vremena —
ona j' „fancy“, a on „woke“.

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući selfie grad,
gledajući TikTok sokak,
gledajući Novi Sad.

Još jedna verzija:

"Flex" by ChatGPT

(slobodna adaptacija pesme "Bildung" za 21. vek)

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek,
sede mladi kraj betona —
ona „bad“, a on „stek“.

„Brate, snimi, nova felna,
'ladno stala pored džipa!“
„Pusti ovu iz blokova,
brate, real talk, nema klipa.“

Na stolu su „Gucci“ čaše,
tag se sjaji: #highlife,
dok u džepu minus cvili
na tri banke, leasing, Wi-Fi.

Ona sanja „Dubai winter“,
on „Rolex“ za rođendan,
a stan im je tetkin stari
na kredit i zajam dan.

I za stolom pored cveta
selfie-smokva, story-glam,
dok konobar s platom bednom
nosi šmek i pravi šarm.

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek.
Oni jure flex i keš,
ali grize stvarni trek.

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući beogradski sjaj,
gledajući tržni centar,
gledajući tihi kraj.

You Can Face Reality

What is true is already so.

Owning up to it doesn’t make it worse.

Not being open about it doesn’t make it go away.

And because it’s true, it is what is there to be interacted with.

Anything untrue isn’t there to be lived.

People can stand what is true,

for they are already enduring it.

—Eugene Gendlin

*Klonem uz klonazepam*

Na jastuku muka se tiho sklanja,
u venama sporo umire strava,
kao da duša kroz prste isplava,
dok čelo hladi senka neznanja.

Bez borbe sada kapci se spuštaju,
u glavi jeka, ni misli nema,
soba bez zvuka, bez boja, bez šema,
ni osećaji više ne puštaju.

Tableta šušti, um stane, plovi,
po telu meko razliva sena,
polako gasne i bol i scena,
ostajem nepokretan, gotov, novi.

Klonazepam me bez reči steže,
u sobi muk, i senke se šire,
misli u krug, al’ nigde ne vire,
a kapak zadnji sam nad sobom veže.

O pope
Ćao ćao direktore

Večno sedamnaest
U grudima nosim zvezdanu tišinu,

Dok tvoj dah prolazi kroz moje vene.

U tebi prepoznajem sudbinu,

Ko u plamenu senke izgubljene.

Na koži mi vreme ruke ne spušta,

Jer s tobom se minuti ne broje.

Ti si mi misao kad srce pušta,

Kao reke što u se’ nebo kroje.

Koraci tvoji u meni odzvanjaju,

Kao pesma što svemir pamti sama.

U tvom glasu svetovi ustaju,

Noći su iskre kao da nije tama.

Nek večnost zauvek bude bez kraja,

Bez juče i sutra, bez bola, straha.

Ti i ja, dva daha istoga sjaja —

U svetu gde ljubav uzima maha.

Spava mi se, to je glavno.
Da mi se ne spava, sad bi ja mudrovao.
Ovako samo blejim.

U kafani sjedim staroj,
matoroj, tradicionalnoj,
u jedinoj pravoj kafani u gradu.

Za stolom do mene neko društvo priča.
Spominju grupnu terapiju.

Za drugim stolom, usamljeni pijanac,
sa konobaricom sjedi, pije i puši.
Komentarišu utakmicu neku.

Konbarica kaže da je odmah znala da će Fenerbahče pobijediti.

Ja sjedim sam i blejim u ekran.
Kao što sam blejao i dok nisam ovdje došao.
Jedina je razlika što sad i pijem.
Al sam za tehnologiju jednako vezan.

Romantizujem činjenicu da kao pišem neku pjesmu. Tripam da sam boem.

Čekam da mi pivo da inspiraciju da postavim neko ludo pitanje vještačkoj inteligenciji. Zasad slabo to ide.

Ti si ti…

E moj sine,
to što ti ne bi zgazio mrava,
to ti ne daje prava
da veruješ da drugi ne bi,
možeš da sudiš samo o sebi.
Gazi se ljubav, reč i sve sveto...
Ubiše vuka, najjaču zver iz šume
i krhku srnu,
uzalud nedužne oči joj crne
pitaše: - Zašto...?
Zbog čega,
zar ispod plavetnog neba
nema mesta za sve?
E moj sine,
to što ti ne bi mrava zgazio,
što reč bi merio, na svaku pazio,
što ne bi na zver... što ne bi na srne...
zar da te prate te oči crne
i tišinom pitaju: -Zašto...?
Zbog čega,
kad znaš da ispod plavetnog neba
mesta ima za sve?
To sine, tvoj je put,
nemoj da si ogorčen, ljut
i pun tuge...
Nemoj, nemoj po sebi da
meriš druge...
Što oni ne bi, ti možda bi,
jer, oni su oni, a ti si ti!
Svoj korak meri, ima ko vidi…
U ogledalu taj nek se ne stidi
i mirno spavaj,
nek ti u duši nemir ne vri,
jer oni su oni, a ti si ti…
Danijela Belić

Nad Londonom neće biti kiše

Svet se suviše izmenio

Nad Londonom neće biti kiše

Magla će se ukloniti

s prestonicâ

mraka

Očekuje se poboljšanje

zdravlja

opšta ofanziva

protiv

raka

Kitovi će postati

domaća stoka

probrani i obeleženi

hraniće se

u stadima

Nestaće 90%

porokâ

Godišnji odmor

na mesecu

u dubokim

hotelima

Ljudi će suvereno vladati

svojim noćima

Sovjetski građani će

iz mora dobijati

sve sirovine

Roboti će sedeti

u ministarskim

foteljama

Strasbourg, 1963 - Danilo Kiš

Онамо ’намо
Никола I Петровић Његош

Онамо, 'намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
Извор

Српска земља црна гора: Онамо 'намо

Јавно власништво

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић Његош, умро 1921, пре 104 године.
Категорије:

ЈВ-старост
Патриотске песме Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Н икола I Петровић Његош Родољубиве песме