Cico, hoću već par dana da ti ispričam jednu priču ali uvijek me sputa nešto u toj namjeri. Prvi put kad sam ti je namjerio ispričati jako mi se prispavalo a još je to bilo na dan pred vrlo važan ispit, drugi put me uhvati neka odvratna glavobolja, treći put sam se zatekao u nekim obavezama (kojih i sad imam ali mi se ne da da ih obavim) a od četvrtog puta na dalje ko zna šta je već bilo. Ko će sve to pamtiti?
Cijenim da bi neko ko vjeruje u sudbinu pomislio da poslije susreta sa svim tim preprekama da ti se prenese ono o čemu ćeš imati prilike da čitaš u redovima koji slijede, tebi možda i nije 'zapisano' da ikad saznaš o tome, ali ja Cico nijesam takve sorte i odlučio sam da istrajem u namjeri da te upoznam sa nekim događajima koji su se prije par godina zbili na jednom od časova ginekologije u srednjoj medicinskoj školi koju sam tada pohađao.

Ti se sada sigurno pitaš kakve to veze ima sa tobom, i vjeruj mi da to činiš sa potpunim pravom, ali bih te ipak zamolio da nastaviš sa čitanjem ovog teksta jer ja iskreno vjerujem da će te riječi koje slijede, ako ne učiniti boljim čovjekom, onda ti bar izazvati neki osjećaj kratkotrajnog zadovoljstva sličan onom kao kad kreneš da baciš kutiju cigara za koju misliš da je prazna, pa te od te namjere odgovori lupkanje posljednje preostale cigarete u njoj, koja je do tog trenutka vješto izbjegavala da se pretvori u pepeo.

Elem, ne bih činio ovaj prolog dužim nego što bi trebao biti (a već jeste takav), pa bih prešao na opis konkretnih događaja koji su se desili te oktobarske noći.
Sjećam se dobro da je bio četvrtak, dan rezervisan za časove profesora Miličića (to nije njegovo pravo prezime, ali tako ćemo ga zvati u ovom tekstu), visokog čovjeka u ranim četrdesetim godinama koji uđe u kabinet u posljednjem trenutku prije nego sunce zađe za okolna brda. Kao da je subina, koju evo opet pominjem iako tvrdim da ne vjerujem u nju, htjela da nam stavi do znanja da su sve nade da će čas proteći bez ikakvih incidenata osuđene na propast.

Profesor Miličić je inače bio poznat kao strog čovjek, mada je u ispitivanju za ocijenu bio jako korektan. Bio je uglavnom i dobro raspoložen i spreman da se našali ali je ipak zahtjevao određeno poštovanje od strane učenika.

Ipak, nezavisno od toga da li je profesor Miličić na čas došao raspoložen za poneku šalu ili je jednostavno samo predavao gradivo bez mnogo neobaveznog razgovora sa nama učenicima, njegova predavanja su, usljed njihovog sadržaja, gotovo uvijek bila ispraćena kikotanjem stidljivih djevojčica iz prve klupe i po kojim grohotom grupice nemirnih mladića koji su se poput nekih uskoka ulogorili u posljednje dvije klupe do prozora (o ovim momcima ću kasnije više govoriti).
Zašto su se smijali učenici? Pa zato što je, kako već rekoh gore, predavao ginekologiju, granu medicine koja se bavi izučavanjem ženskih reproduktivnih organa, njihovih funkcija, oboljenja i liječenja istih, dakle nečega na šta prosječni srednjoškolci uglavnom gledaju kao na tabu temu koja se najbolje izbjegava izrugivanjem iste... Ne bih sad da se raspišem o tome šta ja mislim da su razlozi za takvo ponašanje jer sam ograničen sa vremenom, a da te ne lažem nemam ni volje za to.

Bilo kako bilo, da se vratim na zbivanja sa konkretnog predavanja o kom ti ovdje pišem.
Nakon što je profesor zapisao čas i odsutne studente, bez ikakvog uvoda je odmah počeo sa predavanjem. Znao sam da to nije najbolji znak, jer obično su časovi koje ne bi započinjao sa nekom šalom ili anegdotom znali da nakon kraćeg predavanja pređu u vanredno ispitivanje, za koje ja tog dana baš i nijesam bio spreman, mada to i nije naročito bitan detalj za ovu priču.
Sa druge strane, ono što je jako bitno, jeste ono što je bilo tema predavanja tog dana - spoljašnji ženski polni organi, među kojima je i klitoris, kojem je usljed onoga što će ubrzo nakon početka predavanja usljediti, bilo posvećeno daleko više pažnje nego što je to bilo potrebno.

E sad, za razliku od Hermana Melvila, koji je u 'Mobi Diku' čitavih par poglavlja posvetio biologiji određenih vrsta kitova, ja neću pisati ni upola dug esej o vulvi ali ću ukratko u edukativne svrhe nabrajati organe koji je čine i reći ponešto o njihovim funkcijama.

Prvo imamo velike (*labia majora*) i male stidne usne (*labia minora*) koje zajedno čine *labia*-u, čija se uloga prvenstveno ogleda u zaštiti klitorisa, uretre i predvorja vagine od mehaničkih povreda.
Pomenuh ovdje predvorje vagine (*vestibulum vaginae*), pa da odmah kažem i nešto o njemu. To je dio vulve (inače, ako nijesi shvatio do sad, vulva je zapravo samo naziv za spoljašnje ženske polne organe, koji se mogu nazvati još i *Organa genitalia feminina externa* na latinskom) na kom se nalaze otvor uretre i vagine, a što se da naslutiti iz samog naziva. Osim toga, iskreno ne znam šta više da kažem o njemu. Čini mi se da ga oivičava nekakva Hartova linija, ali s obzirom da me sjećanje ne služi baš najbolje, bolje da te ne naučim ništa, nego da te naučim pogrešno.
Velike (*glandulae vestibulares majores*) i male vestibularne žlijezde (*glandulae vestibulares minores*) takođe čine dio vulve, a njihova funkcija se sastoji u lučenju sluzi koja služi za lubrikaciju iste, kako bi prilikom polnog odnosa penis što lakše prodro do vagine. Inače, ove žlijezde se još nazivaju i Bartolinijeve žlijezde, po naučniku koji ih je prvi opisao.
I za kraj nam ostaju klitoris (*clitoris*) i vestibularna glavica (*bulbus vestibulae*) koja je njegov dio a koji su najosjetljiviji dio vulve, mada vjerujem da to i sam već znaš. O njima (a naročito o klitorisu) ne bih više pričao jer će svakako igrati važnu ulogu u nastavku teksta.

Pomenuh gore da je klitorisu na ovom predavanju posvećeno vjeravtno daleko više pažnje nego što je profesor to predvidio na svom putu od zbornice do učionice, i evo konačno stižemo do dijela priče u kom ću ti dati odgovor na pitanje "Zašto?".
Svakako da smo već u tim godinama (tada smo ih ako me sjećanje dobro služi imali sedamnaest) svi dobro znali da u klitorisu, uz notornu 'G tačku', leži ključ dovođenja partnerke do orgazma, tako da je bilo sasvim logično očekivati da će pominjanje istog izmamiti po koji nevaljali osmijeh i došaptavanje između još uvijek golobradih momčića. Međutim, ono što profesor Miličić nije mogao predvidjeti jeste gromoglasni smijeh dvojice mladića koji su sjedili u predzadnjoj klupi do prozora, a koji je uslijedio par trenutaka nakon što je on rekao da se klitoris naziva još i dražica.

Vrijedi pomenuti da je profesor Miličić često imao običaj da sjedi za katedrom dok predaje, te me iskreno bilo strah za sudbinu (uh, opet) Jovanovića i Vujovića (takođe nijesu prava prezimena) kada se gorostas pridigao i u hodu ka njihovoj klupi postavio pitanje "Momci, što je toliko smiješno?"
Odjednom, svi u tišini blijedo gledaju čas u profesora koji se približava predzadnjoj klupi, a čas u Jovanovića i Vujovića koji više nijesu ni pokušavali da se suzdrže od smijanja.
I onda, nakon par sekundi koje bi za nekog drugog na njihovom mjestu izgledale kao vječnost, kucnu čas (ne bukvalno), profesor se čvrsto nasloni na njihovu klupu i ponovi prijeđašnje pitanje - "Što je smiješno?"

U naletu smijeha od kojeg je počeo i da štuca, Vujović nije mogao jasno odgovoriti na postavljeno pitanje, te se profesorove oči zaustaviše na Jovanoviću koji je djelavao malo pribranije a koji kroz zube uspje da izusti neki zvuk koji bi se dao zapisati kao "čdržc" prije nego što opet prasnu u smijeh.
Pogled profesora Miličića sada se vratio na Vujovića koji i dalje nije bio u stanju da da izjavu, ali mu je bilo jasno da se u onom "čdržc" krije važan odgovor, pošto se stanje dotičnog značajnije pogoršalo nakon što je čuo Jovanovića kako izgovara tu... riječ?

Ne! To nije bila riječ. To su bile riječi, i to dvije. A kako to znam? Pa tako što je Jovanović poput nekog tragičnog junaka iz Šekspirovih drama uspio da jednim udarcem stavi tačku kako na ovu misteriju tako i na svoje prisustvo predavanju, izrekavši ih. Oh, da. I to kakvim tonom.
Osjetio je Jovanović da ga je povukao surovi vir bunila ali nije se htio braniti od njega. Vjerujem da mu je u tom stanju svjesti utapanje u delirijum djelovalo kao najbolji ishod.
Ali prije nego potonu u potpunosti, odluči da ode kao martir i spasi nas vječne gladi za rješenjem misterije jednim posljednjim polusvijesnim krikom "Čiča Dražica!!!" nakon kog ga profesor zajedno sa Vujovićem udalji sa časa.

Učionicom se zaori smijeh a hodnikom ludački krici i tutnjanje koji su se mogli čuti još bar sat vremena s obzirom da Vujović i Jovanović nijesu bili u stanju da prisustvuju ni sljedećem času.

Poslije par minuta ja nastavih svoj školski dan kao da se ništa desilo nije, a legenda kaže da se dio Jovanovićeve svijesti i dalje kotrlja niz stepenice.

Objavio sam ovo ovdje umjesto Cici u PVT jer mislim da bi i drugi mogli izvući pouku iz ove priče

Slobodane, nisam citao, ali verujem da ima nekog pederluka.

Bombaš, molim te da ne pretvaraš ovo u još jedno odmjeravanje e-kurčeva. Ipak je ovo Cicina tema. Tj. radije bih da ovdje sa Cicom diskutujemo o tome kakvu je pouku izvukao iz ove priče

Hahaha

Well, bravo! Sto bi reko Dzordz iz Crnog Guje.:)

Hvala ti dragi prijatelju torazulu što ti se sviđa moja pripovjetka.

Ja ipak moram iskoristiti ovu priliku da postavim pitanje - gdje je Cico? Stoji da je bio tu "malopre" ali ne odgovara na post...

Za manje od 2 minuta navršava se sat vremena od objavljivanja ovog posta. Gdje je Cica i zašto joj nije odgovorila?

Da ste vi nama živi i zdravi

Cico javi se!

Ако то Cico мислиш на мене, мрзи ме да читам.

A NEMOJ DA TI OCA JEBEM! SJEDI ČITAJ JESI ME ČUO

Cica Draza nama mnogo smita, mi volimo samo druga Tita.

Јбг, џаба си куцао

Kucaću tu po kostima majmune jedan

Напиши још један овакав текст можда неко и прочита

NAPISAĆU TI UNPROFORLICU MAJMUNE JEDAN

E tu si se presao cica drazo ja sam sve i jedno slovce procitao od pocetka do kraja

ja bi procitao da me ne probada oko i ne boli glava zbog zuba ali sutra citam sig

I kakvu si pouku izvukao?

Цицо, хоћу већ пар дана да ти испирчам једну причу али увијек ме спута нешто у томе. Једном ми се страшно приспавало на дан пред испит, други пут ме јако забоље глава, трећи пут сам нашао нешто продуктивније да радим (што бих и сада могао чинити али ми се не да) а од четвртог пута на даље ко зна шта је већ било. Ко ће све то памтити?
Цијеним да је могуће да би неко ко вјерује у судбину помислио да послије сусрета са свим тим препрекама да ти се пренесе оно о чему ћеш имати прилике да читаш у редовима који слиједе, теби можда није 'записано' да икад сазнаш о томе, али ја Цицо нијесам такве сорте и одлучио сам да истрајем у намјери да те упознам са неким догађајима који су се прије пар година збили на једном од часова гинекологије у средњој медицинској школи коју сам похађао.

Ти се сада сигурно питаш какве то везе има са тобом, и вјеруј ми да то чиниш са потпуним правом, али бих те ипак замолио да наставиш са читањем овог поста јер ја искрено вјерујем да ће те ријечи које слиједе, ако не учинити бољим човјеком, онда ти бар изазвати неки осјећај задовољства сличан оном као кад кренеш да бациш кутију цигара за коју мислиш да је празна, па те од те намјере одговори лупкање посљедње преостале цигарете која је до тог тренутка вјешто избјегавала да се претвори у пепео.

Елем, не бих чинио овај пролог дужим него што би требао бити, па бих прешао на опис конкретних догађаја који су се десили те октобарске ноћи.
Сјећам се добро да је био четвртак, дан резервисан за часове професора Миличића (мада то није његово право презиме, тако ћемо га звати у овом тексту), високог човјека у раним четрдесетим годинама који уђе у кабинет у посљедњем тренутку прије него сунце зађе за околна брда. Као да је субина (ах, опет је помињем иако тако упорно тврдим да не вјерујем у њу) хтјела да нам да до знања да су све наде нас ученика, да ће час протећи без икаквих инцидената, тог тренутка ишчезле.

Професор Миличић је иначе био познат као јако строг, мада у испитивању за оцијену и није био нарочито тежак. Био је углавном и добро расположен и знао се нашалити али је ипак захтјевао одређено поштовање од стране ђака.

Ипак, независно од тога да ли је професор Миличић на час дошао расположен за понеку шалу или је једноставно само предавао градиво без много необавезног разговора са ђацима, његова предавања су, усљед њиховог садржаја, готово увијек била испраћена кикотањем стидљивих дјевојчица из прве клупе и по којим грохотом групице немирних младића чији су табор чиниле посљедње клупе до прозора.
Зашто? Па зато што је, како већ рекох горе, предавао гинекологију, грану медицине која се бави изучавањем женских репродуктивних органа, њихових функција, обољења и лијечења истих, дакле нечега на шта просјечни средњошколци углавном гледају као на табу или као на нешто крајње смијешно... Не бих искрено улазио у расправу о разлозима за такво понашање јер немам ни времена ни воље за то.

Елем, да се вратим на збивања са конкретног предавања о ком ти овдје пишем.
Након што је професор записао час и одсутне студенте, без икаквог увода је одмах почео са предавањем. Знао сам да то не мирише на добро, јер обично су часови које не би започињао са неком шалом или анегдотом знали да након краћег предавања пређу у ванредно испитивање, за које ја тог дана нијесам био спреман али то није битно за ову причу.
Оно што јако битно са друге стране, јесте оно о чему је предавао тог дана а то су били спољашњи женски полни органи, међу којима је и клиторис, којем је усљед онога што ће убрзо након почетка предавања усљедити, било посвећено можда и више пажње него што је то било потребно.

Е сад, за разлику од Хермана Мелвила, који је у 'Моби Дику' читавих пар поглавља посветио биологији одређених врста китова, ја нећу писати ни упола дуг есеј о вулви али ћу укратко у едукативне сврхе набрајати органе који је чине и рећи понешто о њиховим функцијама.

Прво имамо велике (лабиа мајора) и мале стидне усне (лабиа минора) које заједно чине лабиа-у, чија се улога првенствено огледа у заштити клиториса, уретре и предворја вагине од механичких повреда.
Поменух овдје предворје вагине (вестибулум вагинае), па да одмах кажем и нешто о њему. То је дио вулве (иначе, ако нијеси схватио до сад, вулва је заправо само назив за спољашње женске полне органе, који се могу назвати још и Органа гениталиа феминина еxтерна на латинском) на ком се налазе отвор уретре и вагине, а што се да наслутити из самог назива. Осим тога, искрено не знам шта више да кажем о њему. Чини ми се да га оивичава некаква Хартова линија, али с обзиром да ме сјећање не служи баш најбоље, боље да те не научим ништа, него да те научим погрешно.
Велике (гландулае вестибуларес мајорес) и мале вестибуларне жлијезде (гландулае вестибуларес минорес) такође чине дио вулве, а њихова функција се састоји у лучењу слузи која служи за лубрикацију исте, како би приликом полног односа пенис што лакше продро до вагине. Иначе, ове жлијезде се још називају и Бартолинијеве жлијезде, по научнику који их је први описао.
И за крај нам остају клиторис (цлиторис) и вестибуларна главица (булбус вестибулае) која је његов дио а који су најосјетљивији дио вулве, мада вјерујем да то и сам већ знаш. О њима (а нарочито о клиторису) не бих више причао јер ће им у наставку текста бити посвећено више него довољно простора.

Поменух горе да је клиторису на овом предавању посвећено вјеравтно далеко више пажње него што је професор то предвидио на свом путу од зборнице до учионице, и ево коначно стижемо до дијела приче у ком ћу ти дати одговор на питање "Зашто?".
Свакако да већ у тим годинама (тада смо ако ме сјећање добро служи имали 17 година) сви добро знају да у клиторису, уз ноторну 'Г тачку', лежи кључ довођења партнерке до оргазма, тако да је било сасвим логично очекивати да ће помињање истог измамити по који неваљали осмијех и дошаптавање између још увијек голобрадих момчића. Међутим, оно што професор Миличић није могао предвидјети јесте громогласни смијех двојице младића који су сједили у предзадњој клупи до прозора, а који је услиједио пар тренутака након што је он рекао да се клиторис назива још и дражица.

Вриједи поменути да је професор Миличић често имао обичај да сједи за катедром док предаје, те ме искрено било страх за судбину (ух, опет) Јовановића и Вујовића (опет нијесу права презимена) када се горостас придигао и у ходу ка њиховој клупи поставио питање "Што је момци? Што је толико смијешно?"
Одједном, сви у тишини блиједо гледају час у професора који се приближава предзадњој клупи, а час у Јовановића и Вујовића који више нијесу ни покушавали да се суздрже од смијања.
И онда, након пар секунди које би за неког другог на њиховом мјесту изгледале као вјечност, куцну час (не буквално) и професор се створи поред два момка зарумењена од смијеха и још једном понови пријеђашње питање - "Што је смијешно?"

У налету смијеха од којег је почео и да штуца, Вујовић није могао јасно одговорити на професорово питање, те се његове очи зауставише на Јовановићу који је дјелавао мало прибраније а који кроз зубе успје да изусти неки звук који би се дао записати као "чдржц" прије него што опет прасну у смијех.
Поглед професора Миличића сада се вратио на Вујовића који и даље није био у стању да да изјаву, али му је било јасно да се у оном "чдржц" крије одговор, пошто се стање дотичног значајније погоршало након што је чуо Јовановића како изговара ту... ријеч?

Не. То није била ријеч. То су биле ријечи, и то двије. А како то знам? Па тако што је Јовановић попут неког трагичног јунака из Шекспирових драма успио да једним ударцем стави тачку како на ову мистерију тако и на своје присуство предавању, изрекавши их. Ох, да. И то каквим тоном.
Осјетио је Јовановић да га је повукао сурови вир бунила али није се хтио бранити од њега. Вјерујем да му је у том стању свјести утапање у тај делиријум дјеловало као најбољи исход цијеле ситуације. Цијеним да му је и пријало.
Али прије него потону у потпуности, одлучи да оде као мартир и спаси нас вјечне глади за рјешењем мистерије једним посљедњим полусвијесним криком "Чича Дражица!!!" након ког га професор заједно са Вујовићем удаљи са часа.

Учионицом се заори смијех а ходником лудачки крици и тутњање који су се могли чути још бар сат времена обзиром да Вујовић и Јовановић нијесу били у стању да присуствују ни сљедећем часу. Легенда каже да се дио Јовановићеве свијести и даље котрља низ степенице.

smiri se

E zajebao si se Vuče. Sad sam unio par izmjena u tekst da ljepše teče.

ЈА ЈЕМЕН А ВИ КАКО ТЕ?

Čiča Dražica jaka fora.

KlićaDraža93

Čekaj. Ti hoćeš da kažeš da je Čiča Draža najosetljiviji deo sajta? Pa ti je zato smešan ili šta?

Ne Partizanka, htio sam da vidim samo kakvu će Čiča Draža pouku izvući iz ove priče

A ti samo da znaš, to što neko kaže da sam visok 168santima nije istina!! Ne možeš mi se tako kurčiti

Pa dobro. Nije to tako strašno. Kažu da su svi holivudski glumci oko 160-165cm. Mlad si, dečaci rastu do 25 godine.

NIJE ISTINA! Visok sam 196 cm

edit: 196 i PO tačnije

Oprosti. Nisam razumela. Nemoj se ljutis.

Stvar percepcije na kraju krajeva.

:p

Ne postoji čovek visok 168cm, samo čovek nizak 168cm XD

To je nebitno. Bitno je kako ko sebe doživljava. Ja nekad imam 2 metra i po. I nekad ni 10cm.

e ja uvijek imam 196 santima

EDIT: 196 i PO

Možda je najniži džin na svijetu.

"The shortest giant in the world" zvuči kao vrh ime za neki indie-folk ili možda dream pop bend

Meni više vuče na neku dečiju pripovetku nekog random američkog spisatelja.

Donrosav rece 168, Slobodan kaze da to nije tacno oh previse informacija kome verovati

Dobro Ćirilo i Metodije,

Ja ti verujem.

To ne mozemo znato da njemu meto ti je

Mozda je obrnuto

Zvuči ti ovaj pretposljednji komentar kao da si Šiptar da li se ti možda prezivaš Bombasheviq?

Pa tezak taj srpski. Nek proba na madjarskom.
Meg volamit?

clannad je visok 196 cm,a bombas je visok 172 cm

Oli to ne mozemo znati, ali ovakvo prijateljstvo izmedju tebe i Slobodana je definitivno nesto nevidjeno na sajtu, cak i box i pseto se nekad posvadjaju, ali ti si uvek tu i skaces za prijatelja istog momenta sto je za postovanje veliko jer je retko tako nesto videti danas. bukvalno samo cekas da neko nesto kaze i odmah skaces, mora da te je mnogo zaduzio hehehe

kako ne mozemo znati,jel visina nesto misteriozno duboko zakopano u coveku?...video sam vas obojicu i znam

Ma dobro Oli kako ti kazes, ponavljam ogromno postovanje za tvoj odnos prema prijateljstvu to je retko videti, ja bih voleo da neko tako skace za mene u svakoj situaciji

Члан: е Оли пуши га
Оли: ехехехе брт
-----------
Члан: е Слободане пуши га
Оли: е смири се да ти не играм по леђима

Завидан сам