Znam neke ljude koji su imali dobar odnos sa roditeljima i koji su postali baš baš uspiješni, mnogo daleko dogurali...
Znam i neke koji nisu imali baš dobar odnos, pa su često i pored svojih potencijala postali relativno neuspiješni, imali mnogo nekih stranputica i skretanja sa puta u životu, i nikad nisu postigli onoliko koliko su mogli.

Jedan način kako roditelji mogu "pomoći" djeci je da ih tjeraju da uče? Jel to način?
Meni se čini da nije. Ali mnogi roditelji to ne mogu da shvate.

Ako je cilj roditelja baš taj neki akademski uspijeh djeteta (između ostalog), tjerat ga da uči, ne čini mi se kao dobar metod, čak, čini mi se kao kontraproduktivna metoda.

Ako ne to, a onda šta?

Najbitnije je da se djetetu pruzi ljubav i podrska, ne pretjerano da od njega napraviš bogalja nespremnog za život ali dovoljno da zna da od tebe zauvijek ima bezuslovnu podršku, sve ostalo je nadoknadivo.

Ovo vezano za učenje sam istakao, jer mi je pala na pamet jedna tipična situacija.

Naiđem na nešto što mi krene praviti problem, krenem se mučiti s nekim ispitom, ili sa nekim zadacima, nebitno, bilo šta akademskog tipa... i ono vidi se da gubim gas, da posustajem, da mi je negdje nešto zapelo.

U tom trenutku, stara samo krene ispitivat: "Koliko si učio danas?", "Jesi prešao ono što si rekao da trebaš?" , "Šta radiš?" , "Vidim ja ništa ti to ne učiš" , "Misliš li ti uopšte na sebe i svoju egzistenciju?" ... "S tolikim učenjem nećeš ništa završiti", "Sve što trebaš raditi to ti je da učiš, a ti ne možeš ni to?"

i tome slično... time samo diže tenziju, pravi pritisak... a ama baš nikakvu podršku kroz to ne osjetim, u smislu da mi time nešto olakšava neki konkretan problem na koji sam naišao i na kome sam zapeo... Čak mi otežava. Jer sad umjesto samo da se jebem sa nečim zajebanim na šta sam naišao, dodatno mi pravi stres to što ona smara na taj način...

Dobro, ovo je osvrt na neka ranija vremena, ali bilo je toga i nedavno, kad sam nešto ganjao oko programiranja, isti obrazac...

A vidio sam i drugačijih primjera gdje roditelji nekako polaze sa stanovišta da dijete hoće da uči, a da ako zapne, jebiga zapelo je, jer je problem neki u pitanju, nije dijete krivo. Treba mu pomoći, ako se može, na bilo koji način.

A kod mene je uglavnom bila obrnuta situacija, tj. koji god problem da se desi, ja sam kriv, i polazi uvijek sa stanovišta da sam ljenčuga i da neću da učim. Ili da sam neozbiljan, da mi nije dovoljno stalo, ali uglavnom u meni je problem samo. I što je najgore, ne postoji ono što englezi zovu "benefit of doubt" (ako ništa drugo), gdje neko barem pretpostostavlja da druga strana istinski nešto pokušava da uradi.

Ne, meni kad je bio bilo koji problem, ona je smatrala da prosto neću da učim... Ne da nešto škripi, nego ono, ja sam lijen, neću da učim, boli me kurac... lakše biti njoj na grbači.

Izvinjavam se ako sam vas ovim vratio u neka davna vremena i možda načeo neke traume iz prošlosti, jer vjerujem da su mnogi prolazili kroz slične stvari.

Deca ce da se drogiraju kako god ih vaspitali.

Roditelji su u većini slučajeva veliki i nepotreban teret mladom čoveku, pogotovo kod nas. Nema ti priče tu ni o kakvom uspehu kad te po rodjenju pokopaju svojim neznanjem.

Kad se sa kreveta uspentra na stolicu i potom na sto, i domogne se noža, da mu se donese butka iz frižidera da nauči od malih nogu nešto da radi, jer svaki je zanat zlata vredan.

ROVOJOVOR

koliko sam sranja kao mali od njih morao da pretrpim jer mi određeni predmeti (matematika, fizika, hemija) nikako nisu išli, a bio sam odličan iz svih ostalih predmeta. oni su sve te predmete ignorisali i samo gledali to sveto trojstvo do kraja školovanja. na kraju ipak upisah etf i završi ga (opet, morao da trpim njihove prepametne izjave), jer i šestica je dobra po pitanju matematike. nisam ga završio njihovom """podrškom""", ona mi je samo stvarala dodatan pritisak i gadila mi se. sad kad god se setim svog školovanja, setim se njihovih mudrolija.

jel su vam zavrsili roditelji fakultete, sto vas terali?

razumite ih ako nisu, nisu vas gurali iz lose namere, nego iz neiskustva.

inace do kakvog ste zakljucka dosli?

jedini ovde sa konkretnim primerom, boze me prosti, je melkor.

Predlog je taj da se roditelji ne osuđuju zbog svog pogrešnog pristupa, jer to rade iz najbolje namjere...
Zaista loših roditelja je jako malo... Možda manje od 10%.

Drugi predlog je ako nemaš od njih adekvatnu podršku, da sam sebi budeš neka vrsta motivacionog kouča, iliti trenera, što je mnogo lakše reći nego uraditi i zahtijeva mnogo visok stepen svijesti i razvijenu ličnost itd... Što u uslovima neadekvatnog razvoja je skoro nemoguća misija. Graniči s onim što konzervatici kažu u Velikoj Britaniji... "Pa ovaj, mi preporučujemo siromašnima da traže veću platu, i da nađu bolji posao".

Tako da u suštini, ovaj prvi dio predloga jedini ostaje, od ovog drugog teško da ima neke posebne vajde... Ali makar ako si prema roditeljima flegma, onda na tu muku s tim što kuburiš, makar nećeš imati dodatnu muku što se oko roditelja nerviraš...

Znači u suštini, po analogiji na UK, umjesto da si kivan na konzervatice što seru, i da uz to tražiš bolji posao i veću platu, ostaje ti samo da tražiš bolji posao i veću platu.

Time to ne postaje ništa lakši posao, ali makar uštediš zericu energije koju bi rasipao na nepotrebno nerviranje.

ja mislim da jovor jovor, jovor jovor jovor jovor. jovor jovor?

ja sam od nekog etf-ovca koji je uprkos situaciji uspio to da završi očekivao više na ovoj temi

šta si očekivao na svojoj temi, a? šta si molim te očekivao na šitpost temi?

trebaš otvarati kvalitetne teme tipa "mizoginija"

svakako, etf nisam završio svojom voljom, upisao sam ga zato što nigde drugo nisam ni mogao upasti, jer jbg, deca popova i hodža imaju prioritet. i sad, iako imam solidan posao, nakurčen sam i dolazim na ovo govno od sajta da se naserem po tvojoj temi i bude mi lakše. dobar si ti čovek.

otvori ti mizoginiju... imalo bi se šta reći i tu

mada vidim da se sprdaš jer je i to kurac tema. al opet nije da nema šta da se kaže

dajete savete deci kako da se odnose prema roditeljima, a ovde dece vise nema. sto uradjeno uradjeno...

a brate, kad bi nekom morao opisati zajednicu vukajlije jednom rečenicom glasila bi: "jadna šačica gerijatričara u svojim četrdesetima koji se međusobno napušavaju kurcem."

nema više djece, al možda ima posledica.

Mada celtov predlog je svakako produktivniji, bolje da skontamo šta ne treba, pa da ne istraumiramo još jednu generaciju.

Kada dobijete dete, mada vi iz ugla ženske osobe to ne možete da gledate, nemate dovoljno razvijen emocio, vi ste osakaćeni tu, realno... Imate naduvan racio ali brate mili između oca i tate to su razlike kurate!
E kada dobijete decu (oni koji ih nemaju) možda shvatite koliko je to zapravo istinski prelepo i da tek tada počinje vaša borba. Ako smatrate da to ne možete - nemojte ih ni imati.

jeste sve to, ali kako bi trebali roditelji biti podrska djeci?

maloj deci treba da budes tata. vecoj treba da budes otac. muskoj pogotovo, u nekom trenutku prestanu da traze tu vrstu ljubavi od roditelja, sto je ok.

ovo sto kaze jovor, dzaba matorog konja teras da uci ili mu prebacujes, samo negativan efekat. u tom trenutku moras ga smatras kolegom i da se tako i odnosis, da pricas ko sa odraslom osobom sto i jeste.

kod dece je malo drugacije. tu se ponekad mora pogurati, al dobra stvar je sto za razliku od matorog konja, tu se malo gura. kad kazem gura, mislim motivise.

Ozbiljno ih nemojte imati.
Biti roditelj je najlepša i istovremeno najteža i najdelikatnija uloga u životu. Neću reći i najnezahvalnija jer smatram da sam još uvek relativno mlada u toj ulozi da donosim zaključak, i da ću negde pred kraj svog života moći da kažem kakav sam roditelj bila, ali za sada imam osobine jedne žene koja je svom detetu bukvalno ortak. Moje dete je zlostavljano sa dve godine, nepune, a sada sa pet je prepuno ljubavi i plemenitih osobina. Mi se budimo uz "Volim te" - "I ja tebe". To nije ženski, to je životno gorivo.
"Mama šta danas radimo?"
"Sve što radimo podelićmo." PODELITI. Najvažniji glagol u podizanju dece.

* Ako zaista osećate da ne možete, da ne bi trebalo da imate decu, onda nemojte. Prosto nemojte. Niti gubite vi, niti čovečanstvo. A posledice lošeg roditeljstva su katastrofalne. I nikada popravljive.

kasno sad jbg.

Sta sam dozivio da se na saljivom sajtu vukajlija ova dva bumera raspravljaju kako treba odgajati djecu ehh

Nisam ni nameravao da ih imam niti ću ikada imati prilike da ih imam. Ako je vama to istinski prelepo ne mora da znači da je i drugima. Ja jedva postojanje jedne verzije sebe na ovom svetu podnosim i tolerišem šta treba još da ih pravim i da se userem u život i sebi i njima time što će da budu rođeni ovde. Da ne govorim o još pregršti drugih faktora kao što su incelstvo, činjenica da nema žene koja je tolko prečukana da bi se razmnožavala sa nekim poput mene itd itd. Imajte vi decu, množite se, veseli se srpski rode kurci palci samo smanjite malo te spike o preleposti tog čina. Prelepost je subjektivna.

Ne zasluzuju te ove zene Smokljo

tako je. to što se mnogi osećaju da im život ne može biti upotpunjen bez dece ne znači da svi dele to isto mišljenje.

smoklja bi bio odlican roditelj. od onih sto ne kace decu po fejsbuku.

Najvažnije je bez ikakvog pritiska i ležerno ubediti dete da vam veruje bezpogovorno i da veruje u sebe. Tako će donositi ispravne odluke, zdravo razmišljati, imati smelosti da deli sa vama, da razgovara, da oseća tu slobodu... Ne ulivajte strahopoštovanje, presiju, bes, nipošto agresivno i na silu ga upravljati negde gde mu duša neće. Ako pogreši - u redu - svi grešimo. Stanete uz dete. Ali ako to uporno ponavlja težite za dubljim razgovorima da biste otkrili zašto. Ponekad ignorišite dete ma kojeg uzrasta na kratko da bi ga samo posmatrali..Mnogo toga će vam odati samo. Kada postane dovoljno zrelo da se otisne u život samo - bdite, ali neka ono to ne primeti. I nemojte preterivati nikad, ni u čemu. Kad kupi recimo rasklipan motor ili kutiju cigara, ili donese viski i slično ne derite se, ne dramite odmah, ne paničite, ne pretite. Pamtim mog tatu kad sam se napila prvi put. Kaže on
"Pa kako je?"
"Pa pijano" (14 godina)
''Je l' ti lepo"
"Malo me sramota"
"Što? Radila si što i svi na žurci...ja te pitam da li ti je lepo?"
"Muka mi je..."
"I dalje ne dobijam odgovor"
"Nije mi lepo..."
"Zašto onda to radiš sebi?''
Muk.
Zagrljaj.

"Tata, hvala."
"Zašto?"
"Što se nisi naljutio, što nisam kažnjena..."
"Ne mogu da se ljutim na osobu koja je već ljuta na sebe dovoljno da radi nešto što ne voli."

Muk.

"Idemo sutra na plivanje, to provereno voliš!"

Jedan od primera samo. Nažalost, ubeđena sam da je sudbina iznad nas. Iako čvrsto ne verujem u Boga verujem u silu koja može da se nameri na nekog toliko da koliko god da je on ispravan i sve, ona ako je rešila da ga zgnječi, zgnječiće ga. Zato treba i pustiti mnoge stvari. Da dolaze i odlaze, da bivaju i gube se - s mirom. Mada ja to nikad nisam naučila.

Naravno, slažem se sa svima koji ne žele decu i smatraju da nisu jedan i jedinstveni smisao života i slično. Razmišljala sam isto jedno vreme. Ponekad i sad to pomislim. Ne dopada mi se svet u kome sam i ja rođena a tek ne on ... ali sad tako je kako je. Doduše ipak sam ja odlučila da ga rodim stoga sam potpuno odgovorno tome i pristupila. Ne žalim se uopšte. Za mene lično to je najispravnija odluka koju sam ikada donela. I rodila bih još da sam finansijski dobra, do troje. Ništa ne određuje budućnost, ni status, ni novac, ni blagostanje, ni država, ni obrazovanje, ni ženidba/udadba... ama baš ništa. Život je svačiji unikatan put. Postoje retardi koji su rođeni u ovoj državi, koji nisu odgajani posebno, niti imaju posebne vrline, koji nemaju osnovnu životnu snalažljivost ali im ide jebeno dobro u životu. Čak su neki u Americi. Oni su pak nezadovoljni što su eto dotle stigli ... I tako. Čovek će uvek naći nešto da bude nezadovoljan. Neuporedivo lakše od toga da pronalazi pozitivu u čemu god ... To je ta priroda.

Sta god uradio i gde god ubio coveka prokockao pare samo mene moras prvo da okrenes da istog trenutka znam da bih znao kako da te izvadim iz govana jebem ti majku ludu
To je meni moj otac rekao sa 14 godina kad sam imao i to je i sve sto mi je trebalo
Ostalo mu je da se uzda u moj zdrav razum samo
I to je to sto treba i moze da se uradi

Sa zenskom decom je malo drugacije

Mislim da vam je jasnije sada zašto mi je toliko teško da svarim što jedan čovek poput mog oca nije živ, a smeće poput bivšeg muža jeste.

To nije psihološki problem - to je realna žal.
Gospodin inženjer ne vredi prebijenog groša. Ni kao čovek. Ni kao radnik. Ni kao roditelj. Ni kao prijatelj. Ni kao osoba. NULA.

I puno je takve nepravde... Da su otišli prerano kvalitetni ljudi a šljamara tavori u svom izmetu.
Jbg, ne mogu to da svarim.

Mama, hvala joj na svemu, ali nikada nije imala tu sposobnost ili jednostavno nije htela da me razume. Strogo je želela, insistirala čak da joj budem slična. Time se moj bunt produbljivao. Prkos rastao. I danas imamo nesuglasice užasnih razmera. Samo zato što je ona tvrda. Ne zato što je glupava, daleko od toga, nego je kruta, odsečna, gorda, emocionalno ona je više tiranin nego mama. Jer ona zahteva, ona ne pita ništa. Kod nje ne da ne može, nego mora kako ona kaže. I kako onda da mi ne nedostaje osoba koja je jednostavno bila razumna i blaga, puna razumevanja, vedrine... bez šablona, idiotskih postavki i ostalo. Pa nedostajaće mi i on i deda i stotu ako doživim. I ne samo oni, sva draga bića i ona najgora naravno, ali za kvalitetnima je žal nemerljiva kad vidiš kakav ološ diše okolo.

Mislim da bi bio red da se tvoj bivši muž registruje i kaže svoju stranu priče, napiše par definicija, komentara baci neki štos, iznapušava jovora šta znam, inače bismo morali tretirati ove postove kao tl;dr

Ljusi se samo muce sa decom brisu im govna nesto me i ne privlaci to.

Žensko čeljade — tudja večera

aj ne jedi govna vuce, samo si ti falio sad

To je izreka celt

Evo ovaj vuk je primer loseg odgoja, na tom primeru se vidi kako ne treba

Romul i rem

i Vuk

Bohore, u tvom slucaju je mozda to funkcionisalo ali u vecini slucajeva je dobar recept za napraviti debila i tatinog sina.

Ja da sam napravio neko tesko sranje, stari bi mi pomogao koliko god i onda prvom prilikom jebo majku majcinu

Neumesno je pisati množinu onde gde nije stopostotna.

@Avvl, pročitao sam onaj opis, stvarno ti je stari bio car. Kamo sreće da su većina roditelja u tom fazonu.

:)
Lepo od tate, ali negde kontam da te je poznavao, samim tim se i usudio da ti tako nešto da na znanje. Inače dati nekome takav osećaj slobode i izvesne sigurnosti čak, ko nema grama sposobnosti da razabire realnost znači gurnuti ga svesno u delinkvenciju. Ali je lepo poznavati svoje dete i imati poverenje u njega.

Volim prijateljima da stavim do znanja da sam tu u 3 noću i da me mogu pozvati da zakopamo leš... Toliko sam odana. I kada nekog volim stvarno sam spremna na svašta iako to i nije sasvim pametno.

Ali takođe i da ih osvestim da se ponašaju u skladu sa sobom. Ako tvoje ponašanje odstupa od tvoje prirode i stvara ti nelagodu, napor i frustraciju, to je samo po sebi dovoljan zločin.
Rano je da sinu govorim išta slično. :)

Lepo govorim. Stvarno sam iskrena osoba Jovo. Veoma. Nij

Ih, zabagovalo mi, ček.