- Ау на шта личиш... јесу те то синоћ напали Црвени кмери?
- Не, Мита Гандалф ми бануо синоћ.
- Опа, Гандалф! Где сте били шта, сте јебав...овај, радили?
- Овако, кренули смо до града на кафу, па отишли до Маје на журку, онда смо продужили до клуба, па на неке Румунке, онда смо фарбали чика Симиног пежоа ( не знам ни како ни зашто ), па нас је гањао неки, пола метра висок, манијак у вртићу (имао је неку чудну маску и штољпи, жив сам се усро), док на крају нисмо завршили у пошти у реду за пензију где смо покушавали да уваљамо маторцима вијагру. Једва утекосмо мурији.
- Јеботе, какав је цар тај Мита. Не зову га Гандалф за џабе.