Uz one nešto konstantnije modele u vidu dvojca mesnih džankija, komšije Bude iz prizemlja (inače pukovnika u penziji), autističnog klinca sa kevom Ruskinjom i par pušača-prolaznika koji bace miks dimova i prozivki i produže u obližnji objekat za klađenje, relativno hroničan, mada izrazito disfunkcionalan deo pejzaža na lokalnom terenčetu za sport&razonodu tj. onoliko koliko mu to dozvole ostali učesnici i, jebiga, čuka. Džaba-D-Hat na betonu koji je konačno dočekao da golmanske frustracije sa fudbala zameni za igrački optimizam na basketu, iako bez ikakvog povoda i logike a posebno jer, tipa, ne mož' tapka loptu od jebene mešine.

Da - to je onaj batica koga u društvu oslovljavate sa "debeli", čak i kada se, prepolovljen, vrati sa letnje kure u kampu *Čigota*. Drugi put. Ipak, ishrana bazirana na sirovoj repi i svežem zlatiborskom vazduhu nikako nije poboljšala njegove performanse u igri ubacivanja lopte u oglodani koš, pa je njegovo učešće u istoj ograničeno na jednu i jednu sposobnost isključivo - *znojenje*. Grozno debeli lik na basketu se znoji poput...pa, ustvari, to bi i bilo to neko ultimativno poređenje kada je ispuštanje ljudskog znoja u pitanju...uz možda gledanje Ivane Žigon kako sa "Kosovskim Božurima" izvodi *Jamu* I.G.Kovačića, u Ruskom Domu. Kad već pomenuh "jamu" - otprilike tog prečnika bi trebao da bude obruč da bi se naš zadihani debeljuca upisao u listu strelaca...u čemu na kraju i uspeva uz index od -78.