Stanje u kom se nalazim dok stojim ispred butika sa bezbroj kesa u rukama, čekajući devojku da završi šoping.
Posle nekoliko sati obilaska, polako počinje da mi se gubi osećaj za vreme i prostor, i onda u jednom trenutku dok stojim i čekam sa tom gomilom stvari, utrnulih ruku i nogu, kad sam već izgubio nadu da će ona uopšte izaći iz prodavnice, pogleda već uveliko fiksiranog u jednoj tački, čini mi se kao da počinjem da se dematerijalizujem i onda odozgo posmatram sebe, nemoćnog da se pomerim, pa čak i da skrenem pogled. Kao da sam ostao trajno fiksiran u toj tački vremena i prostora, dok osećam da sve oko mene normalno teče. Prelazim iz jedne dimenzije u drugu, nadajući se da ću je sresti u nekom delu paralelnog sveta i prekinuti agoniju. Ali bezuspešno, svi njeni paralelni entiteti su u ovoj stvarnosti, pomažu joj da istovremeno skenira svo ono mnoštvo izloženih krpica.
Nakon ko zna koliko vremena, ona konačno izlazi iz butika, primetno starija, ali i vidljivo srećnija. Sledi postupak oživljavanja...

Привидно потпуно одсуство виталних параметара, иако систем још увек како-тако ради.

Naša nacija već nekih 20 godina.

Zimsko vreme kad Deda odlozi svog stojadina u garazu pokrivajući ga cebetom, a sve to pod izogovorom da ce jednog dana puno vredeti.

Недостатак или потпуно одсуство физичке активности у периоду од, рецимо, октобра до марта. Неизоставно је праћена повећаним уносом висикокалоричних обимних оброка ради одржавања телесне температуре у хладним зимским данима. Чак и боја коже услед недовољног излагања сунчевим зрацима поприма ону sci-fi бледосивкасту међугалактичку хибрнацијску нијансу.
А кад се заврши период дубоке хибернације треба почети са интензивним кварцовањем и трчањем по парку како би се што пре омогућило излажење међ' народ.

Od Krekinog uglja dugo tinja zar,ceka da ubacim novi...Vatra u hibernaciji.
Nisam se tusirala ima treci dan,zamrzle mi cevi...Voda u hibernaciji.
Zatvoreni prozori,dihtuju mi vrata u vakumu zbog mazije...Vazduh u hibernaciji.
Ne krecem se ne izlazim jer sneg je do pasa,probava mi spora...Govno u hibernaciji.
Ne citam,ne ucim,ne koristim vijuge,intelektualna blokada...Mozak u hibernaciji.
Buljim u telefon,ne daje ni glasa,srce blikce plavom LED-diodom...Dusa u hibernaciji.

Popodnevna dremka posle ždranja. Aktuelna posebno u zimskom periodu kada haraju slave i praznici.

Ono što rade vredna deca, štreberi, u poslednje 3 nedelje školske godine.