Ingemar Stenmark

Он се спушта. Брзо и ефикасно. Са небеских висина до нивоа мора, муњевито, елегантно као ветар. Невероватно. И интезивно. После сваког његовог спуста, људи унезверено гледају око себе, без икакве могућности да поверују у оно што су управо видели.
А онда... Отежано дишући, покушавају да дођу до даха. Количина трансфера блама којом Стенмарк зрачи је просто непроцењива. Нема те ситуације и кул тренутка који он не може да учини још лепшим. Другима. Себи га упропасти. Рођен са једним талентом, и од њега не диже руке. А то је самоиспаљивање.

1 - Ћао лепа. Шта се ради?
2 - Ћаоо (види неко скупио муда да ми приђе)... Ево ништа одмарам. Шта има код тебе?
1 - Ево ништа вратио се са пута и тако.
2 - Оо, волиш да путујеш?
1 - Па да, а ти?
2 - Наравно. Обожавам да идем по различитим земљама, упознајем различите културе и тако то, обишла сам доста страних земаља. Јеси ти био некада преко гране?
1 - Јесам, јесам. У Требињу.
2 - А?! Безнадежно. А коју музику слушаш?
1 - Претежно Массима Савића.
2 - Је л' ти постојиш, јеботе?
1 - Не разумем питање.
2 - Ништа, ништа, једног дана ће ти се само казати. Одох сада, журим. Морам да водим хрчка на шишање.

+35

Komentari