italijanski jezik
Živi jezik najbliži latinskom. Svi vi znate pomalo italijanski čak i ako ga niste učili: pica, ćao, gratis, špagete, đir, kalčo, fratelo, pasta, samo su neke od opštepoznatih italijanskih riječi. Za mnoge je italijanski najljepši jezik. Hvale ga zbog melodičnosti i pogodan je za pjevanje kako u domenu zabavne muzike, tako naročito u domenu opere. Italijani inače pričaju izuzetno brzo i imaju dosta različitih dijalekata, tako da ih nije baš lako sve razumiti, čak i ako imate solidno znanje italijanskog. Inače, italijanski slovi za jedan od lakših jezika, ali je to samo dijelom tačno, jer ima vrlo komplikovan sistem konjugacije glagola.
Začetnik književnog italijanskog jezika je Dante Aligijeri (1265 – 1321), a njegov toskanski dijalekat u kome je napisao Božanstvenu komediju je uzet kao osnova za standardni italijanski jezik. Možemo reći da je italijanski jedan od starijih standardnih evropskih jezika, iako je standardizacija privedena kraju tek u 19. i 20. vijeku, ali ipak spada u starije, jer se današnji jezik ne razlikuje mnogo od Danteovog.
Kod nas italijanski nije baš popularan za učenje jer se ovdje tradicionalno izučavahu engleski, njemački, francuski i ruski. S obzirom da nema ni posebno veliko govorno područje korist od njegovog znanja nije tako velika i očigledna kao kod pomenutih jezika, ali to italijanskom daje dodatnu dozu luksuza i egzotičnosti.
Ciao ragazze! Lo sapete che io sono uno dei uomini più sexy nella mia città. Divertitemi e quando sarò contento sceglierò una di voi e lei sarà mia. Le piacerebbe molto essere con me e questa sarà l'avventura più eccitante nella sua vita. Non lo so perche non avete già cominciato, sto aspettando!
Na ovaj način pojedini "mačo" muškarci koriste svoja novostečena znanja italijanskog jezika za privođenje komada, :-)
šalim se primjer je tu samo da malo ilustruje italijanski jezik :-) na pomalo otkačen način.
Komentari
Пола тога што си написао није тачно, посебно за Дантеа...-
Šta konkretno nije tačno?
Gratis, Cao, spagete..
Arapi su razlog sto i imaju spagete...a oni ih uvezli od Kineza. :)
+
dodao sam i tvoje 3 riječi
To su jedine tri koje znam na Italijanskom :(
:)
Ево, крећем са образложењем: Данте је само кренуо да пише на народном језику у духу "Слатког новог стила" који су започели његови саврменици. Још су његов учитељ Брунето Латини и његов пријатељ Гвидо Кавалканти писали на вулгарном (народном) језику - Данте је стога написао недовршену расправу "De Vulgari eloquentia" (о народном језику). Само зато што је он најпознатији представник правца, не значи да је он патентирао језик и све остало."Комедија" је дефинитивно најобимније дело народног језика, али не и најкарактеристичније...
- Најближи латинском је дефинитивно шпански - и фонетски и граматички. У то нема сумње. За италијански, који је већ далеко од латинског је само урбана легенда.
- Француску оперу (на француском језику) покренуо је Жан Батист Лили, на двору Луја 14-ог. Индивидуално је који је језик за оперу мелодичнији. Мени се, далеко више допада француски - поготово оно мало Лилијевих опера, па и немачки (Чаробна фрула и остале опере од Моцарта). Француски је далеко мекши и мелодичнији, ако идеш том струјом.Тон француског је много сталоженији од италијанског...
Evo ovako, možda si u pravu da Komedija nije najkarakterističnije djelo narodnog italijanskog jezika, ali je sasvim sigurno označila prekretnicu, jer su se poslije toga mnogi ugledali na Dantea i pisali na sličnom dijalektu, što se naročito odnosi na Petrarku i Bokača, a Bokačov Dekameron je vrlo vjerovatno jedno od najkarakterističnijih dijela na narodnom italijanskom jeziku.
Što se španskog tiče, on je dosta sličan italijanskom, ali mislim da se ipak više razlikuje od latinskog, jer je poprimio dosta maorskih i arapskih izraza i takođe gramatika mu je još uproštenija nego kod italijanskog.
A što se opere tiče, stvar je potpuno subjektivna kome se koji jezik više sviđa, ali ono što je neosporno to je da je većina današnjih najizvođenijih opera sa libretom na italijanskom.
Znam da sam dosadna, ali kad me vučete za jezik...
JTU; ni uz najbolju volju, ne mogu pronaći tu polovicu(!) koja nije tačno napisana. Ja možda ne bih rekla da je Dante začetnik književnog talijanskog jezika, ali više se radi o izboru riječi nego o suštinskoj pogrešci. Književnost jeste mlađa u odnosu na neke druge europske, ali bilo je nečega i koje destljeće prije Dantea, le origini, pa dolce stil nuovo... Iako je jezik Božanstvene komedije prilično težak, nije baš da ga danas svi jednostavno čitaju, Dante + Petrarca + Boccaccio se smatraju pretečama (ili začetnicima) danjašnjeg standardnog talijanskog jezika. Zovu ih tre colonne fiorentine perché sono riusciti ad imporre la lingua con la loro grandezza …
I točno je da je konjugacija glagola komplicirana. Slaganje vremena, konjuktiv, članovi, deklinacija zamjenica naglašeni i nenaglašeni oblik, analitička deklinacija... da spomenem samo neke stvari koje bacaju u očaj učenike talijanskog. U Istri svi misle da znaju talijanski, a kad dođu na nastavu doslovno se rasplaču. Ne zato što je težak (kao npr. njemački) nego jer shvate koliko su griješili i koliko zapravo ipak moraju učiti.
Ja (kao ipak pomalo kompetentna) dajem plus.
(aspettare, aspettando)OK; pisali smo istovremeno, sve je to u biti točno,jedino nisam shvatila što je u vezi talijanskog urbana legenda. Da je neoromanski, odnosno da se razvio iz vulgarnog latiniteta + gomila supstrata?
Najveća razlika u odnosu na latinski je možda baš ta analitička deklinacija (s prepozicijama di, a, da...), a latinski ima sintetičku s padežnim nastavcima (kao i mi uostalom).
Dosadno proseravanje uz elemente isprdjivanja
jesam malo srao, priznajem, al nije dobro ni zatvor imati, mora se srati, zdravo je to ponekad :-)
Ja ucih i italijanski i francuski u skoli i mogu samo da kazem da je italijanski neuporedivo laksi od francuskog u pogledu gramatike a narocito u pogledu izgovora.Po mom misljenju lakse je pevati na italijanskom nego na srpskom.
Da +
- DS
Plus za trud, samo malo komentara. Najsličniji latinskom nije italijanski (iako bi to bilo logično), nego španski. Naprimer, španski je za pisanje i čitanje veoma lak, kao i latinski, italijanski ima dupla slova i malo komplikovanija pravila. Verovatno je razlog što se italijanski ranije pojavio kao jezik, pa se duže razvijao.
Ono što si zaboravio je da "kod nas" (dodati valjda i Hrvatsku, a posebno Montenegrine) se jedino italijanski smatra za "svetski jezik". A govori se samo u jednoj zemlji. Ono za prizvuk egzotičnosti si u pravu. A šta bi bilo tek da znaš finski?! 
dushe sekire...Italijanski se govori i u Shvici...